Kada otvorite oči, rat je već počeo. Drama 'Rat između Koreje i Khitans' ne prikazuje proces pripreme kralja i njegovih podanika za rat, već zapravo otvara scenu fokusirajući se na lica likova koji su "već bačeni u sred propasti". Mokjong, koji je postao marioneta na prestolu i bio je zbačen usred tiranije Čenčutaihu i Kim Čijanga, i Wang Sun, koji je neočekivano postao car, a kasnije postao Hjongjong. U očima mladog cara, koji još nije napunio dvadeset godina, dvorska politika izgleda kao komplikovana šahovska tabla, ili bolje rečeno, kao šahovska tabla na kojoj ne zna pravila, i nema nikoga ko bi ga zaštitio ili pouzdanu osnovu. U tom trenutku, vest da 400.000 vojnika Khitans-a napada dolazi kao bomba.
Svi podanici su uplašeni i ćute. "Izbegnimo rat, sačuvajmo obraz kroz primirje, napustimo Gyeonggyeong i povucimo se na jug" - predlozi se ređaju kao vodopad. Kada se rečenice poput "Napustiti narod je jedini način da se spasi život" preplave na sastanku, samo jedna osoba se protivi i podiže glas. Stariji civil, koji je samo lutao po pograničnim područjima, Kwang Gam-čhan. On tvrdi da "niko ne brani zemlju koju je kralj napustio" i da treba do kraja braniti Gyeonggyeong i boriti se protiv Khitans-a. Kao kapetan koji jedini viče "ne napuštajmo brod" na potonulom brodu. Iako je izložen preziru većine, on se oslanja na logiku i veru. U tom trenutku, drama precizno definiše odnos između kralja i premijera koji će uslediti. Uplašeni mladi car i starac koji stoji pored njega, čvrsto zatvorenih usta.
Čak i dok je Koreja teško sklopila primirje sa Khitans-om nakon prvog napada i tražila mir, unutrašnjost nije bila mirna. Kralj se menja zbog puča Gjangdžoa, a tenzije se nastavljaju između Čenčutaihu i Kim Čijanga, vojnog vođe Gjangdžoa i novog cara Hjongjonga. Umesto "epopeje velikog junaka" koju često viđamo u istorijskim dramama, početak ove drame polako, ali uporno gradi "uzburkanu atmosferu zemlje na ivici kolapsa vlasti". Proces zbacivanja Mokjonga, pobuna Gjangdžoa, i propast moći Čenčutaihu brzo prolaze, ali ono što ostaje su samo srušeno poverenje i strah. Na to se nadovezuje rat.
Kada počinje drugi rat protiv Khitans-a, ton ekrana se naglo menja. Talas konjice Khitans-a koji se približava Gyeonggyeong-u, vojnici koji jure podižući prašinu, gorući zidovi i narod koji se u panici povlači. Drama neprestano i uporno podseća da rat nije spektakl nekoliko junaka, već katastrofa koja uništava živote bezimene mase. Da li će se braniti Gyeonggyeong ili ga napustiti, Hjongjong na kraju bira da se povuče, ostavljajući narod i dvorsku palatu iza sebe. Ova odluka postaje rana i domaći zadatak koji ga progoniti tokom celog života, gotovo kao prokletstvo. Kwang Gam-čhan ne napušta cara. Iako neki smatraju da je bežanje za kraljem kukavičluk, on hladno analizira situaciju verujući da "rat ne spašava kralja, već spašava zemlju".
Kada dođe do treće invazije, priča se usredsređuje na bitku kod Gyuju. Tokom tog procesa, drama poziva vođe iz različitih delova Koreje jedan po jedan. Generali koji su se žestoko borili na granici protiv Khitans-a, lokalni plemići, civilni službenici koji se bore između miroljubivih i ratobornih struja, i oni koji pokušavaju da iskoriste rat za svoje interese. Kwang Gam-čhan okuplja vojsku koristeći sve strategije, diplomatiju, ubeđivanje i pretnje u ovom složenom spletu interesa. On nije samo "genije koji dolazi sam", već je prikazan kao strateg koji se bori na samom frontu politike.
Rat nije samo sjajna istorija
Zanimljiva tačka ove drame je to što ulaže ogromno vreme u 'scene pripreme za rat' jednako koliko i u borbene scene. Hjongjong koji naređuje mobilizaciju trupa, scena u kojoj umiruje narod umoran od gladi i bega, i zvaničnici koji trče dan i noć kako bi obezbedili hranu, konje i strele. Bitka kod Gyuju se prikazuje kao rezultat svih tih procesa. Iako već znamo kako se završava rat kroz istorijske knjige, drama se fokusira na psihologiju i izbore likova koji idu ka tom zaključku. Zato je tempo do bitke kod Gyuju dug i težak. Kao maratonac koji vuče sve teže noge 5 km pre cilja. Bolje je pratiti dramu kako bismo videli ko preživljava, a ko pada. Ovaj rad ne dozvoljava opuštanje u "već poznatoj istoriji", već pažljivo gradi napetost u svakoj sceni.
Sada hajde da analiziramo umetničku vrednost ovog dela. 'Rat između Koreje i Khitans' kao specijalni projekat KBS povodom 50. godišnjice javnog emitovanja, obnavlja pravu veličinu ratne istorijske drame nakon dugo vremena. Sastoji se od ukupno 32 epizode, fokusirajući se na Drugi i Treći rat protiv Khitans-a koji su trajali 26 godina. Iako su to događaji koji su se već nekoliko puta pojavili u drugim istorijskim dramama, ova drama se uporno bavi pitanjem "kako događaj rata menja ljude i zemlje".
Snaga režije dolazi iz ravnoteže između borbe, politike i svakodnevnog života. U velikim borbenim scenama poput bitke kod Gyuju, koriste se CGI, setovi i statisti kako bi se uverljivo prikazala količina vojnika, varijacije terena i efikasnost strategije. Scene jurnjave konja, borbe u formacijama oko brda i reka, taktike koje iscrpljuju neprijatelja i iznenada napadaju. Borba nije samo sukob vatrene moći, već je to borba koja zahteva razmišljanje, bliža je igri go nego šahu. U isto vreme, van bojišta, prikazuju se "ljudi čiji je život postao rat" kroz dvorske i upravne institucije, skloništa i sela. Zahvaljujući ovom ritmu, iako ima mnogo scena rata, umor je relativno manji. Kao kada se balada povremeno ubacuje u heavy metal koncert.
Scenario prate psihologiju likova prilično suptilno. Hjongjong je na početku mladi monarh koji se bori sa strahom i krivicom. Međutim, kroz bežanje i ponavljajući rat, on fizički uči "šta znači biti kralj". Tokom tog procesa, postaje lik koji može da donosi sve realnije i hladnije odluke. Kao što se deca iz porodice Stark u 'Igra prestola' menjaju tokom zime, tako se i Hjongjong oblikuje kao monarh kroz surovu zimu rata. Kwang Gam-čhan stoji pored njega kao "odrasla osoba koja govori ono što treba reći". Njihov odnos se širi izvan jednostavne veze kralja i podanika, postajući odnos učitelja i učenika, drugova koji pomažu jedni drugima da rastu. Kada kralj ne prebacuje odluke na podanike, već želi da ih izgovori sam, Kwang Gam-čhan tiho ustupa mesto kako bi odluka bila u potpunosti kraljeva. Ova pažnja stvara 'dostojanstvo' koje se oseća u ovoj drami.
Sporedni likovi takođe imaju snagu. Likovi poput Gjangdžoa, Čenčutaihu i Kim Čijanga ne troše se kao jednostavni negativci. Njihova želja za moći, strah i upornost da održe red koji veruju se jasno prikazuju. Isto važi i za likove sa strane Khitans-a. Oni nisu samo "napadači", već su prikazani kao subjekti sa ponosom i samopouzdanjem da su najjača nacija. Ova vrsta prikaza čini da rat izgleda kao sukob interesa i perspektiva, a ne kao binarni sukob dobra i zla.
Želite li okusiti K-istorijsku dramu?
Još jedan razlog zašto su gledaoci visoko ocenili ovu dramu je to što se vraća "ukusu prave istorijske drame" nakon dugo vremena. Narativ koji se fokusira na teške nacionalne istorije i moralne dileme likova postao je ugrožen u poslednje vreme na nacionalnim televizijama. 'Rat između Koreje i Khitans' zadovoljava ovu žudnju, stavljajući pitanja rata, politike, liderstva i odgovornosti u prvi plan. Kao rezultat toga, drama je osvojila brojne nagrade na KBS dodeli nagrada 2023. godine, vraćajući dostojanstvo.
U isto vreme, ovo delo održava stav da ne želi da se prepusti "narrativu pobede". Istorijski ishod da je Koreja pobedila Khitans je očigledan, ali drama neprestano osvetljava leševe i ruševine koje su se nakupile iza te pobede, kao i patnje naroda. Čak i Kwang Gam-čhan, umesto da se raduje trenutku pobede, više se fokusira na rane koje je rat ostavio. Kao u 'Spašavanju vojnika Rajana' ili '1917', fokusira se na troškove rata, a ne na pobedu. Ova ravnoteža podstiče mirnu i zrelu patriotsku osećaj, koja se razlikuje od "nacionalizma".
Međutim, to ne znači da nema nedostataka. Kako se bavi ogromnim vremenima i likovima, prvih nekoliko epizoda može delovati previše složeno u pogledu likova i moći. Gledaocima koji nisu navikli na istorijske drame može biti potrebno vreme da razjasne "ko je na čijoj strani". Kao kada ste prvi put gledali prvu sezonu 'Igre prestola' i zbunjivali se između Starka, Lannistera i Targaryena. Takođe, zbog ograničenog budžeta, u nekim epizodama se mogu primetiti ograničenja CGI-a i montaže. Međutim, gledaocima koji se fokusiraju na odnose likova i narativ, ova tehnička ograničenja brzo postaju manje primetna.
Na kraju, razmislite kome biste preporučili ovo delo. Prvo, generacija koja je uživala u pravim istorijskim dramama poput 'Suza zmaja' ili 'Taejo Wang Geon' će 'Rat između Koreje i Khitans' doživeti kao radosno vraćanje. Priča o kralju i premijeru, podanicima i narodu koji se bore i razmišljaju na svojim mestima, ponovo će doživeti vreme kada su pobede i porazi bili skupi.
Takođe, želeo bih preporučiti ovu dramu ljudima koji su zainteresovani za pitanja liderstva i odgovornosti. Rastući Hjongjong, Kwang Gam-čhanova uverenja, i propast Gjangdžoa i Čenčutaihu su svi povezani sa pitanjem "kakve odluke donosi onaj ko drži vlast". Iako je pozadina rata, na kraju se može čitati kao priča o stavu ljudi koji vode organizacije i zajednice. Često se setimo trenutaka iz naše trenutne političke i društvene stvarnosti. Kao što su Šekspirove istorijske drame metaforički prikazivale politiku elizabetanske ere.
Ovo je takođe dobar izbor za one koji su smatrali da je istorija koju su učili u školi previše suva. Ratovi koji su prošli kroz jednu rečenicu u udžbenicima dolaze kao priče ljudi sa konkretnim licima, glasovima, znojem i suzama. Nakon gledanja 'Rata između Koreje i Khitans', verovatno ćete imati želju da ponovo otvorite knjige o istoriji Koreje. I kada se jednog dana pojavi još jedna istorijska drama koja se bavi drugom epohom, postaviće se standard "samo da to bude kao ovo delo". U tom smislu, ova drama nije samo još jedna ratna drama, već i jedno od rešenja o tome kuda bi trebalo da ide budućnost korejskih istorijskih drama. Kao što je 'Braća po oružju' postavila novi standard za ratne drame, 'Rat između Koreje i Khitans' ostavlja novi pečat u korejskim istorijskim dramama.
