Pod noćnim nebom, u jeftinom kafiću pomešani mirisi krvi i alkohola. U trenutku kada se suočava sa gostima, Jizaha se seti da je on čovek koji će jednog dana biti nazvan 'Gwangma' i obojiti svet krvlju. Kada se sećanja iz prošlosti nagomilaju, vreme koje je do sada proživeo, kao i vreme koje će proći, iskrivljuje se. Naver web roman Yujin Seonga 'Gwangma Hoi Gwi' počinje upravo na ovom mestu. Šta može učiniti ludak koji je preokrenuo svet kada se vrati u trenutak pre nego što je poludeo? I može li se boriti da ponovo ne poludi, ili će ovaj put učiniti svet ludim? Ovo pitanje prožima celo delo.
Jizaha je već u svom prvom životu bio biće koje se svet bojao. Neuhvatljiva veština, nepredvidljiva ludost, i bezbroj bezimenih koji su nestali na vrhu njegovog mača. Međutim, na kraju tog ludog života, ono što je stekao više je ličilo na prazninu nego na pobedu. Koliko je svet bio uzdrman, toliko je i on sam bio razoren. Kada se probudio, u ruci nije držao krvav mač, već sto za piće i flašu alkohola. Vratio se u vreme kada je radio sitne poslove u malom kafiću, pre nego što je ozbiljno kročio u svet borilačkih veština. Kada je čudovište koje je delovalo samo na osnovu sirovih želja i mržnje ponovo dobilo telo blisko običnom, delo započinje sa čudno gorkim humorom i drugim životom.
Neobična 'promena'
Međutim, 'običan život' ne traje dugo. Sam prostor kafića već je duboko povezan sa svetom borilačkih veština. Gosti koji dolaze na piće većinom su ličnosti iz sveta borilačkih veština. Učenici poznatih škola, ubice koje deluju u senci, i majstori čije pripadnosti nisu poznate. Jizaha, u telu Jomsoija, obavlja njihove poslove, dok istovremeno čita dah i energiju svojih protivnika koristeći osećaje koje je stekao u prvom životu. Scenariji u kojima se može proceniti nivo veštine samo posmatrajući način govora, hod i način pijenja ponavljaju se, a čitalac gleda svet borilačkih veština iz perspektive 'onoga ko je već jednom poludeo'.
Perspektiva ovog sveta je takođe zanimljiva. To nije vreme kada je sistem 'devet velikih škola' i 'poznatih pravaca' već bio uspostavljen, već pre toga, u haotičnom periodu. Svaka sila je još uvek u neredu, bez imena i oblika, a granice između mračnih i svetlih veština nisu tako jasne kao sada. Jizaha ponovo pada u ovaj prelazni period. Držeći u ruci pravac budućnosti koji samo onaj ko je proživeo jedan život može znati, prelazi između sila i ličnosti koje tek počinju da se formiraju. U ovom procesu, čitalac će posmatrati kako postavlja temelje za 'standardizovanu istoriju'.
Glavni sukob počinje unutrašnjom borbom Jizaha. U prvom životu, bio je pod uticajem ludosti i ubio mnoge, a na kraju se i sam srušio. Nakon povratka, nosi sećanje na to. Zato može postati još okrutniji, ili se, s druge strane, truditi da se promeni. U stvarnosti, i dalje je oštar i okrutan, ali kada vidi ljude sa iskrivljenim karakterima, ne može ih lako ubiti kao nekada. Dok je u prošlosti ubijao bez razmišljanja, u ovom životu ih drži blizu i posmatra. Iako zna da su to ljudi koji bi ga mogli izneveriti, još dublje se uključuje i gradi odnose.
Da li su neprijatelji iz prošlog života 'braća' u ovom životu?
Odnosi među likovima su takođe jedinstveni. Oko Jizaha okupljaju se čudni majstori iz mračne sekte, problematični geniji iz različitih škola, i povučeni majstori koji su zatvorili svoja srca i gledaju samo u planine i reke. Većina njih je u prvom životu bila u lošem odnosu sa Jizahom ili su prošli bez imena. U ovom životu, ponovo se susreće sa tim likovima. Međutim, umesto da odmah izvadi mač, pokušava da ih usmeri u novom pravcu. 'Tri katastrofe' koje će jednog dana ostaviti veliko ime u istoriji takođe se pojavljuju u ovoj naraciji. Kada se tri katastrofe koje prevrću svet pojave, priča se ne završava samo na ličnom iskupljenju, već postaje ogroman prelomni trenutak koji menja oblik sveta. Gde će se ovaj prelomni trenutak završiti, mnogo je uzbudljivije otkriti čitajući do kraja.
Kako se delo približava drugoj polovini, Jizahina borba prelazi u nešto više od jednostavnog sukoba. Suočava se sa izborima koje je nekada napravio da postane Gwangma, i sa strukturom i atmosferom vremena koje je donelo te izbore. Ne smatra svoju ludost samo 'ludim karakterom'. Postoji svest da je ludost možda rezultat pritiska sveta na ljude. Zato, u drugom životu, dok se bori protiv neprijatelja, sluša priče onih koji su postali neprijatelji do kraja, i ponekad ih spašava i dovodi do sebe. Problematični likovi se okupljaju i formiraju jednu silu, a taj proces postaje temelj koji menja istoriju budućih generacija, što je retka dugoročna strategija unutar žanra borilačkih veština.
Neverovatna veština koja čini likove uverljivim
Najveća snaga 'Gwangma Hoi Gwi' nije samo to što donosi okvir povratka. Kombinovanjem već potrošenog mehanizma povratka sa karakterom 'ludaka', vodi ga u potpuno drugačiji ton. Dok su većina protagonista povratka hladni stratezi koji bez ustručavanja računaju efikasnost i dobit, Jizaha je, u najkraćem, suprotnost. On zna više od svih, i već je jednom dosegao vrh sveta, ali se i dalje lako prepušta emocijama, brzo se ljuti i ponaša se nepredvidljivo. Ipak, čudno je da ta improvizacija postaje ogroman pokretač koji pokreće svet.
Ova improvizacija se spaja sa jedinstvenim stilom Yujin Seonga i stvara uverljivost 'ludosti'. Jizahini monolozi su često raspršeni i neuredni. U jednoj rečenici se ljuti, u sledećoj govori o praznini, a zatim razmišlja o jelovniku restorana. Dijalozi i unutrašnji monolozi deluju kao da su gotovo doslovno preneseni iz toka svesti, ali problem je u tome što se ti raspršeni delovi misli vremenom prirodno vraćaju u jedan narativni tok. Kada se rečenice koje su na početku delovale kao čudne šale na kraju spoje sa likovom prošlošću i dobiju novo značenje, čitalac shvata da je jezik 'ludaka' zapravo izgrađen na preciznom planu.
Svet u kojem se radnja odvija takođe spada među ambicioznije u korejskim web romanima borilačkih veština. Ovo delo ne staje samo na beleženju događaja iz određenog perioda, već se više fokusira na priču o poreklu postavki koje će kasnije biti konzumirane kao 'očigledne pretpostavke' u drugim delima. Pre nego što su klišei poput devet velikih škola i ratova između svetlih i mračnih veština postali fiksni, prikazuje proces u kojem se izbori i slučajnosti prepliću i postaju jedna 'konstanta'. Tačka u kojoj se postavke koje se kasnije previše očigledno pojavljuju u drugim delima borilačkih veština osećaju kao rezultat leptir efekta koji su ostavili Jizaha i njegovi bliski ljudi je čar ovog dela. Što je čitalac više upoznat sa klišejima borilačkih veština, to više se smeje i dublje se povezuje sa pričom.
Opis bitaka takođe ima drugačiji ton. Dok mnogi web romani borilačkih veština prikazuju borbenu moć kroz nizove i brojke poput 'brzine - unutrašnje veštine - mačevanja', 'Gwangma Hoi Gwi' gotovo ne koristi takve numeričke hijerarhije. Ko je jači ne otkriva se kroz godine treninga ili nazive nivoa, već se prirodno otkriva kroz energiju, psihološke igre i kontekst borbe koji se pojavljuju u sceni. Pre nego što Jizaha izvuče mač, već se nagomilava mnoštvo reči, izraza i promena atmosfere, tako da kada dođe do stvarne borbe, nekoliko redova opisa jasno pokazuje ko je jači. Zahvaljujući tome, borbe se čitaju više kao produžetak emocija i narativa nego kao tehnički opis.
Međutim, to ne znači da delo uvek održava savršenu ravnotežu. Kako je delo prilično dugo, u drugoj polovini se razmere šire, dok se priče sporednih likova koje su pažljivo izgrađene u prvoj polovini donekle zamagljuju. Likovi sa svojim ranama i željama ostavljaju snažan utisak na početku, ali na kraju velike scene deluju kao da se povlače u pozadinu. Struktura koja se fokusira na glavnog junaka i 'tri katastrofe' je uverljiva, ali ostaje žaljenje što neki likovi kojima je čitalac posvetio pažnju ne dobijaju dovoljno završetka.
Još jedna prepreka je naviknutost na žanrovske konvencije. Ovo delo nije previše prijateljski nastrojeno prema novim čitaocima borilačkih veština. Počinje sa pretpostavkom da delimično deli terminologiju i senzibilitet koji se ponavljaju u korejskim web romanima borilačkih veština, kao što su devet velikih škola, mračne veštine i ratovi između svetlih i mračnih veština. Stoga, čitaocima koji prvi put susreću borilačke veštine može biti potrebno vreme da razumeju zašto svet funkcioniše na ovaj način i zašto ljudi prihvataju ove vrednosti kao očigledne. S druge strane, čitaoci koji su već pročitali više web romana borilačkih veština doživeće snažan užitak samo gledajući kako se simboli koji su korišćeni kao 'pretpostavke' rađaju jedan po jedan.
Ipak, razlog zašto se 'Gwangma Hoi Gwi' dugo pominje među mnogim čitaocima je, na kraju, ljudska privlačnost likova. Glavni junak, kao i oni koji postaju njegovi saputnici kroz loše veze, i likovi koji prolaze pored njega, svi imaju svoje priče i želje. Neki se okupljaju oko Gwangma da bi preživeli, neki da bi oprostili sebi, a neki samo zato što im se čini zabavno. Proces u kojem se smejemo, borimo, izdajemo i pomirujemo je dovoljno uverljiv da prikaže ljudske likove, čak i bez žanrovskih ukrasa borilačkih veština. Zato je prava zabava ove priče u tome što se ne radi o putu ka postajanju 'najboljim na svetu', već o posmatranju kako se ponovo postavlja među ljudima nakon što je jednom poludeo.
Ova novela snažno pogađa svakoga ko je ikada pomislio na 'odustajanje od snova' kao na nešto što je pobeglo. Bilo da se radi o učenju, sportu ili svakodnevnom životu, ako imate sećanje na to da niste uspeli da idete do kraja, scene u kojima se Jizaha suočava sa prošlošću neće delovati kao tuđe. Da li bi ponovo napravio iste izbore, ili bi možda izabrao malo drugačiji put? Dok prelistavate stranice držeći se tog pitanja, otkrićete sebe kako pokušavate da se pomirite sa svojom prošlošću.
Za one koji se lako umaraju od odnosa i sveta, ova novela može pružiti čudnu utehu kroz 'ludasti humor'. Odlazak od preozbiljnog pogleda na svet i posmatranje likova koji se bore da prežive, čak i dok nose svoje unutrašnje demon, donosi veće oslobađanje nego što se očekivalo. U trenucima kada se smejete, možda ćete se iznenada osetiti emotivno pogođeni jednom rečenicom, ili ćete se nekoliko puta naći u situaciji da vam oči postanu vlažne usred krvave borbe. Za čitaoce koji žele da prođu kroz te emocionalne uspon i padove, 'Gwangma Hoi Gwi' će sigurno ostati nezaboravno iskustvo čitanja.
