Kada kamera uđe u uličicu, bicikl leži na uskoj stazi, a zimsko sunce se odražava na električnim prostirkama koje se suše ispred svake kuće. tvN drama 'Odgovori 1988' nas upravo dovodi u tu uličicu, u srce Ssangmun-donga. Kao da prolazimo kroz platformu 9 i 3/4 iz 'Harija Potera', krećemo na putovanje kroz vreme od 2015. do 1988. godine. Međutim, nije to magija, već sećanje i empatija nas nose kroz vreme.
Pravi junak ove drame nije određena osoba, već vreme 1988. i sama zajednica u uličici. Oko kuće Deoksun, koja se nalazi u sredini, povezuje se pet porodica: Seong-kyun, Sun-woo, Jeong-hwan, i Dong-ryong, koje su povezane sa komšijama. Kao što je Central Perk u 'Prijateljima', ova uličica je središte svih priča. Pet prijatelja se kreće kroz nju poput vetra. Deoksun (Hyerin), Taek (Park Bo-gum), Jeong-hwan (Ryu Jun-yeol), Sun-woo (Go Kyung-pyo), i Dong-ryong (Lee Dong-hwi) su pet tinejdžera, mešavina srednjoškolaca i majstora go igre, koji zajedno čine mozaik običnih mladih lica tog vremena.
Ako pogledate samo površinsku priču epizoda, deluje kao svakodnevna drama. Ne uspevaju na ispitima, menjaju se sa užinama, riskiraju sve zbog radija, i provode dan pečenjem slatkog krompira na ugalj tokom zime. Izgleda kao da je svakodnevica, poput 'Simpsonovih' ili 'Moderne porodice', sve što priča ima da ponudi.
Međutim, 'Odgovori 1988' preklapa tu svakodnevicu sa ogromnim nacionalnim događajem, Olimpijadom 1988, i atmosferom grada koji se priprema za Olimpijadu u Seulu. Kada olimpijska baklja prolazi kroz grad, deca izlaze iz uličice da gledaju, a svaka kuća postavlja kolor televizore, osećajući brzinu promene sveta. Ako je 'Forest Gump' umetnuo glavnog junaka u važne trenutke američke moderne istorije, 'Odgovori 1988' rekonstruiše turbulentno vreme savremene korejske istorije kroz oči ljudi iz uličice.
Istovremeno, unutar kuća, i dalje se gomilaju ekonomske teškoće roditeljske generacije, nesuglasice među braćom i sestrama, i pritisak konkurencije za prijemne ispite. Godina 1988. iz udžbenika i godina 1988. proživljena u uličici koegzistiraju sa različitim temperaturama.
Pet prijatelja, pet mladosti
Deoksun je drugo dete u porodici i uvek je tretirana kao 'sendvič'. Kao što je Ron Weasley iz 'Harija Potera' rekao: "Ja sam nevidljivi čovek među petoricom braće", tako i Deoksun gubi svoj identitet između starije sestre Bore i mlađe sestre No-eul. Međutim, među prijateljima je stvarač atmosfere, a u uličici je 'vođa ulice' koja viče sa drugog sprata i budi ceo kvart.
Jeong-hwan je tiha i cinična osoba, ali se brine o porodici i prijateljima, delujući tiho kada niko ne gleda. Možda je poput Sama iz 'Gospodara prstenova'. Iako se na površini žali, u ključnim trenucima uvek je tu. Sun-woo je odgovoran najstariji sin i najjača podrška svojoj majci, dok je Dong-ryong entuzijasta za ples i modu. Nije preterano reći da je on modni stručnjak iz verzije Ssangmun-donga 'Queer Eye'.
Među njima, genijalni igrač go-a Taek je neodređen u stvarima van igre, ali se sve razjašnjava kada je ispred go table. Ako je Sheldon Cooper iz 'Teorije velikog praska' genije u fizici, Taek je genije u go-u. Nedostaje mu socijalna veština, ali ima svoju čistu dušu i iskrenost. Kada se njih pet okuplja u jednoj sobi da kuvaju instant nudle, provode noć u Taekovom domu za go igrače, i kada se oseća napetost zbog nečije tajne ljubavi, drama dodiruje uzbuđenje mladosti i toplinu porodične drame istovremeno.
Priče odraslih iz uličice su takođe važan deo ove drame. Otac Deoksun, otac Dong-ryonga i otac Jeong-hwana, kao i majka Sun-woo, komšije slobodno ulaze i izlaze iz tuđih kuća poput Monikine kuće iz 'Prijatelja', deleći jela, pozajmljujući novac, i ponekad se svađajući zbog problema sa decom, ali se brzo pomire uz čašu alkohola.
Svaka porodica nosi svoje rane. Otac koji se suočava sa otkazom, majka koja je rano ostavila muža i sama odgaja sina, roditelji koji se osećaju krivima zbog finansijske situacije. Međutim, te rane se u drami ne prikazuju previše dramatično kao u teškim melodramama poput 'Ovoliko blizu'. One se prirodno otkrivaju kroz šale za večerom, kesu voća kupljenog na pijaci, i scene kada zajedno čiste sneg na snežnom danu.
Iako se gledaocima može činiti da se sve odvija bez velikih događaja, male promene emocija likova i složenost njihovih odnosa se polako gomilaju iz epizode u epizodu. Kao trilogija 'Pre nego što svane', drama govori više o razgovorima, pogledima i tišini nego o dramatičnim događajima.
Drama često prati perspektivu jednog lika dok se priseća prošlosti ili pokazuje nestale pejzaže iz sadašnjosti. Pisma napisana rukom, ljudi koji čekaju ispred telefona, scena kada se cela porodica okuplja oko kućnog telefona držeći slušalicu prirodno se pojavljuju. Kao što zapadnjački sitkomi poput 'We Are Who' prizivaju sećanja govoreći "Nekada je sve bilo ovako".
Međutim, ova prikazivanja prošlosti ne ostaju samo na osećaju "bilo je to lepo vreme", već takođe prikazuju nelagodu i nesigurnost tog vremena. Pakao prijemnih ispita, patrijarhalna kultura, dvostruki standardi prema ženama, i senke ekonomske polarizacije su raspoređeni kroz epizode. Kao što je 'Mad Men' iskreno prikazao sjaj 1960-ih u Americi zajedno sa rasizmom i rodnom diskriminacijom, 'Odgovori 1988' takođe ne idealizuje prošlost.
Zato svakodnevica dece iz uličice i njihovih roditelja ponekad dolazi do izražaja kao oštra bol. Nijedna životna priča nije bila savršena, ali osećaj da su se međusobno podržavali kroz svoje nedostatke prožima celu priču. Poruka "Nismo bili savršeni, ali smo bili zajedno" se suptilno prenosi.
Kako priča napreduje, 'Odgovori 1988' se širi iz jednostavne priče o odrastanju u dramu o vremenu i sećanju. Od prvog dela, povremeno se pojavljuje trenutak nekoga ko je postao odrasla osoba, a gledaoci se pitaju s kim se sada Deoksun udala, i kako su se ljudi iz Ssangmun-donga razdvojili. Kao misterija "Ko je mama?" iz 'Kako sam upoznao vašu majku', narativ "Ko je muž?" privlači pažnju gledaoca.
Međutim, prava snaga ove drame leži u tome koliko su suptilno prikazali samo vreme koje je prošlo, a ne misteriju "Ko je muž?". Kroz mnoge obroke, mnoge svađe i pomirenja, i kroz noćni vazduh u uličici, proces u kojem likovi postaju odrasli se bogato razvija.
Neću otkrivati kraj. Samo ću reći da debljina vremena koju su gledaoci izgradili zajedno sa ljudima iz uličice do poslednje scene čini da svako od njih prirodno razume tu odluku. Kao što je preokret u 'Šestom čulu' šokantan zbog prethodno postavljenih nagoveštaja, tako i kraj 'Odgovori 1988' dobija uverljivost zahvaljujući gustini odnosa koji su izgrađeni tokom 20 epizoda.
Moderna rekonstrukcija nostalgije... ritam smeha i suza
Sa umetničkog stanovišta, 'Odgovori 1988' je reprezentativan primer kako korejske drame mogu modernizovati 'nostalgiju'. Najveći razlog zašto je ova drama omiljena je to što ne idealizuje prošlost, već obuhvata temperaturu i miris tog vremena, kao i nelagodu i toplinu istovremeno.
Godina 1988. je prelomna tačka u kojoj se korejsko društvo suočava sa brzim promenama, a drama kompresuje haos i uzbuđenje tog prelaznog perioda u mali svet uličice. Kamera često ostaje duže na pejzažima uličice, starom nameštaju u kući, detektorima gasa, i predmetima poput školskih uniformi i trenerki, nego na licima likova. Ova akumulacija predmeta formira teksturu tog vremena. Kao što kamera u 'Ameliji' sa ljubavlju gleda male predmete, tako i 'Odgovori 1988' nosi težinu vremena u svakom detalju.
Režija i montaža su suptilno uhvatili ritam emocija. Smeh i suze se ne prelivaju kao u 'Zvezdama koje su došle iz svemira', već se prožimaju kroz obične razgovore i zvukove svakodnevnog života. Iako se čini da se danas prijatelji smejuci i razgovarajući završavaju, poslednja rečenica naracije iznenada izaziva emocije. Kao što uvodni montaž u 'Up' obuhvata ceo život u 4 minuta, tako i poslednji monolog 'Odgovori 1988' sažima celu epizodu u jednoj rečenici.
Ovaj ritam podržava upravo OST. Pesme koje su aranžirane iz popularnih pesama tog vremena prirodno se uklapaju u scene, podstičući sećanja gledaoca. Za generaciju koja je direktno doživela 80-e i 90-e, lična sećanja se vraćaju, dok za mlađe generacije 'mladost roditelja' dolazi kao nešto nepoznato, ali drago. Kao što OST iz 'Čuvara galaksije' obuhvata generacije sa pop muzikom iz 70-ih i 80-ih, tako i muzika 'Odgovori 1988' povezuje emocije kroz vreme.
Priče svakog lika su takođe složene. Priče pet prijatelja Deoksun, Taeka, Jeong-hwana, Sun-woo, i Dong-ryonga se prepliću između romanse i prijateljstva, dok se priče pojedinačnih roditelja takođe značajno obrađuju. Posebno priče majke Sun-woo i komšija iz uličice imaju veliki značaj jer daju pravu naraciju roditeljskoj generaciji koja je često bila prikazana kao sporedni lik u korejskim dramama.
U ovoj drami, odrasli nisu samo likovi koji ometaju ili podržavaju ljubav dece, poput mentora iz 'Kingsmana', već su prikazani kao glavni junaci svojih života. Zbog toga se međugeneracijski sukobi čine realnijim, a zajedničke tačke emocija se prirodno otkrivaju, čak i kada su generacije različite. Kao što 'Gilmore Girls' prikazuje odnos između majke i ćerke kao ravnopravan, tako i 'Odgovori 1988' poštuje roditelje i decu kao nezavisne pojedince koji žive svoje živote.
Naravno, 'Odgovori 1988' nije savršen. Čvrsta povezanost zajednice u uličici je slika koja se danas teško može pronaći, pa se nekim gledaocima može činiti kao prekomerna idealizacija. Kao što su London iz 'Notting Hilla' ili Pariz iz 'Midnight in Paris' mnogo lepše adaptacije od stvarnosti.
Takođe, neki smatraju da je tempo spor zbog dužine trajanja i detaljnog prikazivanja svakodnevnog života. Gledaocima koji očekuju šokove i preokrete svake epizode, može biti frustrirajuće. Narativ o pronalaženju muža postaje previše naglašen u drugoj polovini, a neki likovi su žrtvovani u tom procesu.
Ipak, ova drama ostaje popularna kao dugotrajna reprizna i ponovna gledana serija, jer je uspela da istakne 'detalje odnosa' koji nadmašuju nedostatke. Gledaoci ne dobijaju potpuno novu priču, već osećaj ponovnog susreta sa emocijama koje su već negde poznavali. Kao što neko može reći da je video svoje detinjstvo u 'Spirited Away', tako i nakon gledanja 'Odgovori 1988' može reći da je video svoju uličicu.
Pita se "Šta je važnije od uspeha?"
Još jedna istaknuta tačka je način na koji ova drama obrađuje porodicu i mladost. Dok mnoge drame postavljaju 'uspeh' i 'ljubav' kao krajnje ciljeve narativa, 'Odgovori 1988' naglašava važnost zajedničkog obroka, deljenja iste deke tokom hladne zime, i prisustva nekoga pored vas kada ne uspete na ispitu.
Drugim rečima, poruka je da život likova ne mora biti izvanredan da bi bio vredan. Ovo dolazi kao velika uteha gledaocima koji su živeli u intenzivnoj konkurenciji i akumulaciji specijalizacija nakon 2010-ih. Umesto grandioznog uspeha, pogled na običan život kao dragocen je ključna vrlina ove drame. Dok 'Little Miss Sunshine' kaže "Nije važno biti prvi", 'Odgovori 1988' kaže "Nije važno biti poseban".
Gledajući ljude iz uličice Ssangmun-dong, prirodno se zapitam da li sam i ja nekada bio deo slične zajednice, ili ću moći da stvorim takve odnose u budućnosti. Ova drama ne tvrdi da je "bilo bolje tada", ali vrlo precizno obnavlja toplinu vremena kada su se trudili da dođu do tuđih vrata i pozvone. Kao što 'My Neighbor Totoro' obnavlja zajednicu japanskog sela iz 1950-ih.
Takođe, ovo je dobra drama za one koji često razmišljaju o odnosima između roditelja i dece. Sa stanovišta roditelja, greške i nesposobnosti odraslih iz uličice mogu se činiti jednako neprijatnima kao Michael Scott iz 'The Office', dok se sa stanovišta dece, scene mogu činiti toliko poznatim da se pitaju "Da li je ovo priča o našoj porodici?".
U tom procesu dolazi do osećaja "Kako bi bilo da smo bili malo manje oštri jedni prema drugima" i razumevanja "Ipak, trudili smo se koliko smo mogli". Zbog toga je ova drama dobra za gledanje samostalno, ali kada se gleda sa porodicom, donosi potpuno drugačiji osećaj. Kao što gledanje 'Coco' sa porodicom pojačava emocije, tako i 'Odgovori 1988' pruža dublje emocije kada se gleda zajedno kroz generacije.
Na kraju, želeo bih preporučiti 'Odgovori 1988' onima koji osećaju da im život prebrzo prolazi i žele da naprave pauzu. Umesto spektakularnih događaja, polako, ali sigurno pokazuje da se mali razgovori i sitne navike akumuliraju u pejzaž života.
Dok gledam ovu dramu, u jednom trenutku, uličica Ssangmun-dong na ekranu se preklapa sa jednim delom mog sećanja. I misao da će jednog dana naš svako 1988, svaka uličica ponovo 'odgovoriti' u nečijem srcu tiho se uvlači.
Za one koji žele da dožive takve emocije, ova drama je dugačka poruka koja vredi posvetiti vreme. Kao što u poslednjoj sceni 'Before Sunset' kažu "Propustićeš taj avion", tako i mi rado želimo da ostanemo u ovoj uličici, spremni da propustimo avion. Uličica Ssangmun-dong je takvo mesto. Kada jednom uđete, ne želite lako da izađete, toplo, bučno i neprijatno, ali nostalgično mesto.
