Hangul je jedinstven i naučno zasnovan sistem pisanja bez presedana u svetskoj istoriji pisma. Od kada ga je stvorio kralj Sejong, dobio je pohvale kao pismo koje se može naučiti za jedno jutro, ali nedavna istraživanja prevazilaze njegovu istorijsku izvrsnost. Posebno, knjiga Analyzing the Korean Alphabet: The Science of Hangul koju je 2024. godine napisala Hye K. Pae, ponovo osvetljava Hangul iz perspektive moderne psiholingvistike i grafolingvistike, otkrivajući neverovatne mehanizme obrade Hangula u ljudskom mozgu.
Hangul, nije samo jednostavan alfabet već 'morfosilabički' sistem
Klasifikacija Hangula kao jednostavnog 'alfabeta' ne objašnjava u potpunosti njegove strukturne karakteristike. Profesor Pae definiše Hangul kao 'morfosilabički alfabet'. To znači da, iako ima karakteristike fonemskog pisma, vizuelno se piše u blokovima po slogovima, a dalje zadržava morfološke oblike u pisanju.
Za razliku od uobičajenih alfabeta poput latinice, gde postoji proizvoljan odnos između oblika slova i zvuka, Hangul je jedino pismo na svetu koje vizuelno prikazuje osobine zvuka dodavanjem poteza konsonantima (ㄱ, ㄴ, ㅁ itd.). Njegova najveća karakteristika je usvajanje načina pisanja 'blokovnog pisanja', gde se konsonanti i vokali ne pišu horizontalno, već se postavljaju unutar kvadratnog prostora. Ovo daje Hangulu dvodimenzionalnu geometrijsku strukturu koja značajno povećava gustinu informacija.
Vizuelna složenost zapravo povećava efikasnost čitanja
Struktura blokovnog pisanja Hangula ima veću vizuelnu složenost u poređenju sa latinicom koja ima manje poteza. Međutim, istraživanja su pokazala da ova složenost ne ometa efikasnost čitanja, već je zapravo podstiče. Ovo se objašnjava teorijom 'fovealnog opterećenja'. Hangul kompresivno prikazuje informacije, smanjujući broj skokova oka i omogućavajući sticanje više informacija jednim fiksiranjem pogleda. Drugim rečima, veća gustina informacija po jedinici površine ubrzava brzinu čitanja.
Čitanje Hangula iz perspektive neuroznanosti: Dvostruka igra analize i intuicije
Kognitivni mehanizam čitanja Hangula karakteriše koegzistencija obrade konstituenata i gestalt obrade.
Obrada konstituenata: Početnici ili kada čitaju nepoznate reči, dešifruju konsonante i vokale unutar bloka pojedinačno. Visoka pravilnost Hangula pomaže ovom bottom-up procesu.
Gestalt obrada: Iskusni čitaoci prepoznaju često viđene slogovne blokove kao celovite slike. Moguće je top-down procesiranje koje omogućava trenutni pristup značenju reči bez analize pojedinačnih slova.
Profesor Pae predlaže 'sinergijski model' kako bi ovo objasnio. Čitaoci ne obrađuju vizuelni oblik, zvuk i značenje sekvencijalno ili paralelno, već integrisano, postižući optimalnu efikasnost čitanja.
Preko savršenstva: Ravnoteža 'skoro optimalnog' sistema
Naučna analiza ocenjuje Hangul kao 'skoro optimalan' sistem. Ovo je rezultat pronalaženja savršene ravnoteže između lakoće učenja i efikasnosti korišćenja. Morfosilabičko pisanje (npr. ne piše se 'gapsi' umesto 'gapsi') donekle povećava težinu pisanja, ali omogućava čitaocima da vizuelno odmah shvate značenje, maksimizirajući efikasnost razumevanja.
U savremenom digitalnom okruženju, status Hangula je dodatno ojačan. Načini unosa na mobilnim uređajima, kao što je metoda Cheonjiin, dokazuju da se princip kombinovanja kralja Sejonga savršeno uklapa sa digitalnim interfejsima 21. veka. Hangul je više od kulturnog nasleđa jednog naroda; to je najinteligentniji i najefikasniji sistem prenosa informacija koji je čovečanstvo osmislilo, i univerzalna intelektualna imovina sa visokim istraživačkim vrednostima u neuroznanosti.
