[Magazine Kave=Choi Jae-hyuk] Ispred fabrike papira, prašina od papira se raspršuje na putu kući. Menadžer procesa Yoo Man-soo (Lee Byung-hun) je uživao stabilan život sa 25 godina radnog staža. Kuća sa gotovo otplaćenim kreditom, supruga Mi-ri (Son Ye-jin) i dvoje dece, kao i pas. Njegov svet, u kojem je bio uveren da je "postigao sve", naglo se ruši sa obaveštenjem o restrukturiranju od odeljenja za ljudske resurse. Osnova njegovog savršenog života nestaje u trenu.
Na početku nezaposlenosti, Man-soo se oslanja na svoje iskustvo i ostaje optimističan. Međutim, stvarnost tržišta ponovnog zapošljavanja je surova. Sjajna 25-godišnja karijera se za HR menadžere smatra "nefleksibilnim nasleđem prošlosti". Kada mladi kandidati na grupnom intervjuu pokazuju svoje tečne strane jezike, Man-soo, koji se čak i muči sa daljinskim upravljačem za prezentaciju, doživljava potpunu propast. To je trenutak kada se ponos zaposlenog u fabrici papira raspada.
U međuvremenu, dolazi vest da jedna fabrika papira traži samo jednog menadžera fabrike. Ovo nije samo promena posla, već poslednja prilika za "resetovanje života". Man-soo analizira oglas za posao i identifikuje veterane iz iste industrije s kojima će se takmičiti. Gu Beom-mo (Lee Sung-min), koji je ceo život radio sa papirom, Go Si-jo (Cha Seung-won), koji trenutno radi kao menadžer prodavnice cipela, i Choi Seon-chul (Park Hee-soon), koji i dalje ima uticaj na terenu, su oni.
Solidarnost se pretvara u ubilačku nameru
Posmatrajući konkurente, Man-soo se preplavi čudnim osećajem. Oni su takođe sredovečni domaćini, kao i on, koje je društvo odbacilo. Beom-mo, koji piše svoj CV na starom pisaćem stroju, i njegova porodica koja živi sa strahom od budućnosti, podsećaju Man-sooa na njegovu budućnost. U Si-jo-voj prodavnici cipela, prošla ponos i sadašnja beda koegzistiraju, dok u Seon-chulovoj priči izlazi na videlo iluzija "porodične politike" kompanije.
U ovom trenutku, Man-soo dolazi do iskrivljenog zaključka. "Ako je ionako samo jedno mesto, to mora biti moje. Nema načina." Ove reči, koje su prvobitno bile samo jadikovanje, postaju samohipnoza koja paralizuje njegovu moralnost. Man-soo planira smrtonosne sabotaže kako bi konkurenti mogli da učestvuju na intervjuima. Incidenti maskirani kao slučajnosti, pretnje koje prelaze granice, vode film u pravu crnu komediju triler.
Rođenje najnespretnijeg zločinca na svetu
Man-soove zločinačke aktivnosti su više smešne nego promišljene i nespretne. Čak i dok špijunira Beom-movu kuću, njegovo srce se koleba pred njihovom srećom, a sa Si-jo deli tugu nezaposlenih. Dok verbalno opravdava svoje postupke za sreću porodice, njegov pogled postaje sve prazniji. Supruga Mi-ri prvi primećuje promene kod svog muža. Dok Mi-ri razmatra realne mere za preživljavanje, Man-soo se ne predaje govoreći: "Ja znam samo papir." Sukobi između ovog para oštro istražuju ekonomske realnosti koje film postavlja.
Kako vreme prolazi, oko Man-sooa se nakupljaju strah i tajne umesto razumevanja i utehe. Posao koji je počeo kao mala prilagodba vodi ka neizbežnoj katastrofi, a Man-soo i dalje ponavlja: "Nema načina." Film uporno prati kraj rata koji je započeo. Na kraju, potvrđivanje dvosmislenog značenja naslova i njegovog nelagodnog odjeka ostaje na gledatelju.
Park Chan-wook otkriva novo nasilje, 'Obaveštenje o otkazu'
Režiser Park Chan-wook u ovom delu osvetljava nasilje koje sistem vrši, a ne fizičko oštećenje tela. Obaveštenja o restrukturiranju, formalne utehe HR menadžera, obaveštenja o kašnjenju plaćanja i drugi svakodnevni predmeti guraju glavnog junaka bliže ivici provalije oštrije od oružja. Hladno hvata kako sistem na radnom mestu uništava pojedinca, a zatim dodaje boje crne komedije.
Ako je izvorni roman 'The Ax' obrađivao američku industrijsku restrukturaciju, film ga savršeno prenosi u korejsku stvarnost. U filmu se oseća ukorenjena nesigurnost zapošljavanja i osećaj krize srednje generacije nakon IMF-a. Naslov 'Nema načina' funkcioniše kao uređaj koji iskrivljuje jezik koji se u korejskom društvu koristi kao sredstvo za predaju i izbegavanje.
Lee Byung-hun je kroz ulogu Yoo Man-sooa stvorio 'običnog čudovišta' koji briše granice između zlikovca i žrtve. Njegova suptilna gluma, koja balansira između osećaja poniženja i instinkta za preživljavanje, izaziva kod gledatelja istovremeno osećaj osude i sažaljenja. Mi-ri, koju igra Son Ye-jin, je lik koji ne podleže emocijama i hladno se suočava sa stvarnošću, dodajući uverljivost središtu drame.
Četiri sredovečne osobe, jedna tragična sudbina
Gu Beom-mo (Lee Sung-min), Go Si-jo (Cha Seung-won), i Choi Seon-chul (Park Hee-soon) su druga ja Man-sooa i njegova zastrašujuća budućnost. Kada Man-soo pokuša da ih ukloni, gledatelji se suočavaju sa gorkim samopouzdanjem koje prevazilazi jednostavnu napetost trilera. Park Chan-wookov prepoznatljiv stil ostaje. Simbolični objekti poput bonsaija koji simbolizuje kontrolu i uvenulog kruškovog drveta efikasno vizualizuju unutrašnjost likova.
Film je već prepoznat u inostranstvu, uključujući poziv u takmičarsku sekciju Venecijanskog filmskog festivala 2025. godine i osvajanje nagrade publike na Torontskom međunarodnom filmskom festivalu. Oštar satirični prikaz savremenog radnog okruženja dokazuje da je stvorio globalnu empatiju. U okviru ogromnog sistema neoliberalizma, ovo je hladno upozorenje da svi možemo postati potencijalni 'Man-soo'.
Priča koja bi mogla postati vaša budućnost
'Nema načina' je delo koje predstavlja neprijatan ogledalo za radnike koji su iskusili strah od restrukturiranja. Dok se smejemo Man-soovim nespretnim zločinima, otkrivamo sebe kako se polako usvajamo njegovu logiku. Režiser Park Chan-wook se odriče svog uobičajenog radikalnog stila i kroz ukus i situacionu ironiju analizira društvenu strukturu i ljudsku psihologiju.
Preporučujemo ovaj film gledateljima koji žele da vide aspekte teškog korejskog društva na ekranu. Film ostavlja težak upitnik umesto odgovora: "Da li smo zaista bili bez izbora?" Na putu ka izlazu iz bioskopa, gledatelji će postaviti ovo pitanje sebi. Ovo je suština filmskog iskustva koje pruža majstor Park Chan-wook.
