[magazine kave=Čoi Džae-hjok, novinar]
Usred leta, sunce peče pesak dok su gume i suncobrani zbijeni na plaži Haeundae u Busanu. Glasni trgovci privlače kupce, deca skaču u talase, a pijani turisti se mešaju u toj gužvi, dok Čoi Man-sik (Seol Gyeong-gu) gleda more teškim pogledom. Vraćajući se sa osećajem krivice što je izgubio oca zbog tsunamija u Tajlandu, on se vrti oko ronioca Kang Yeon-hee (Ha Ji-won), namerno se smeje glasnije i šali se lakše. Ne uspevajući da izgovori reč izvinjenje, on pomaže u poslu u uličnom kiosku, hvata taksi umesto nje i pomaže u kućnim poslovima koje treba popraviti, nastavljajući svoju vrstu pokajanja. Yeon-hee ga gura kao nekoga koga je dugo viđala u kraju, ali na jednoj strani srca, čini se da ga je već odavno prihvatila.
U Seulu teče vreme potpuno drugačije temperature. Geolog Kim Hwi (Park Jung-hoon) gleda u strukturu stena i podatke sa dna mora, potvrđujući zastrašujuće brojke. Sitni znakovi anomalija na dnu Istočnog mora se gomilaju, a brojevi i grafikon na monitoru se okupljaju oko jednog zaključka. Činjenica da postoji mogućnost da se u Koreji, posebno u gusto naseljenom letovalištu Haeundae, dogodi veliki tsunami nije nimalo mala. Njegovo iskustvo sa mestima pogođenim tsunami-jem ga muči, a savest naučnika i odgovornost oca se međusobno povlače. Njegova bivša žena Lee Yu-jin (Uhm Jung-hwa) radi kao voditeljka vesti i ne može lako da prihvati ovaj katastrofični scenario koji se čini nerealnim. U očima Kima Hwi, dok gleda svoju ćerku, nagomilava se nervoza koja se ne može objasniti rečenicama iz istraživačkog izveštaja.
Postoji i pogled onih koji se najbliže suočavaju sa morem. Član obalske policije Čoi Hjong-sik (Lee Min-ki) provodi dan trčeći između pijane turističke gužve i posetilaca koji ignorišu sigurnosna pravila. On je bliži onima koji su navikli na more nego onima koji se plaše. Oseća trenutke kada se tok vode menja i zna iz iskustva kada talasi iznenada postaju jači. Jednog dana, dok se svađa i psuje, spašava Himi (Kang Ye-won) koja je pala u vodu, a njihova čudna romansa počinje. Jedan je došao da spasi život, dok drugi viče od besa, a ovaj nesrećni prvi susret unosi lagani smeh i tugu u film.
Na početku filma, Haeundae izgleda više kao letnji film o odmoru nego kao film o katastrofi. Man-sik i Yeon-hee piju u kiosku na plaži, restoran Yeon-hee se priprema za otvaranje, Hjong-sik se šali sa kolegama iz spasilačkog tima, a Kim Hwi balansira između televizijske stanice i laboratorije, preplićući stvarnost i teoriju. Režiser dovoljno dugo prikazuje ove obične prizore. Gledaoci se vezuju za njihove smehe, gunđanje i sitne sukobe. Što se više nagomilava ova običnost, to se nadolazeća katastrofa čini okrutnijom, iako žele da na trenutak zaborave tu činjenicu.
Međutim, u uglovima ekrana polako se pojavljuju pukotine. Mrtve ribe koje se nose na obalu, čudni talasi koji se hvataju daleko na moru, sastanci birokrata koji ne shvataju ozbiljno Kim Hwi-ov izveštaj, i reči da se upozorenja odlažu samo zato što se ne može smanjiti broj turista. Ove scene, koje su toliko realistične da su postale poznate, podsećaju da katastrofa nije munja koja pada s neba, već rezultat brojnih znakova i ignorisanih upozorenja koja su se ranije pojavila.
Kažu da tuga dolazi posle radosti...
Na sudnji dan, Haeundae je najprometnije ove godine. Školski raspust i odmori, lokalni festivali se preklapaju, a plaža je puna ljudi. Yeon-hee je uzbuđena zbog otvaranja restorana i priprema se za doček gostiju, dok Man-sik luta u blizini s namerom da konačno izgovori pravu ispovest. Hjong-sik se pretvara da se fokusira na spasilački rad, dok u isto vreme traži izgovor da kontaktira Himi. Kim Hwi se trudi da uveri birokrate sa poslednjim izveštajem, ali se vraćaju samo s nejasnim osmehom i izbegavajućim rečima. Scene u kojima se njihovi putevi ukrštaju i preklapaju unutar prostora Haeundae čine da se čitav grad oseća kao jedan živi organizam.
I odjednom, more postaje mirno. Ritmovi talasa se prekidaju, a voda se nenormalno povlači, otkrivajući široku plićaku ispred plaže. Ljudi se približavaju moru, fascinirani ovim neobičnim prizorom. Riba se vidi u blizini, a svi podižu svoje mobilne telefone. U tom trenutku, gledaoci već znaju. Ova povlačenja su znakovi koji prethode dolasku ogromnog tsunamija. Ova razlika u percepciji pojačava napetost između onoga što je izvan ekrana i onoga što je unutar njega.
Kim Hwi i vlasti, obalska policija, kasno shvataju ozbiljnost situacije i žure da objave upozorenje i evakuaciju, ali na plaži i u gradu još uvek ima mnogo ljudi. U sledećoj sceni, vodeni zid visine nekoliko desetina metara ispunjava horizont, a kada se nagne prema gradu, film otkriva pravu prirodu katastrofičnog žanra, uništavajući sve smehe i svakodnevicu koje su prethodno izgradili. Automobili na mostu Gwangandaegyo se nose u talasima, voda se sliva u prizemlje visokih zgrada, a podzemne garaže i stanice metroa, tuneli se momentalno poplavljuju. Hjong-sik, kao spasilački radnik, drži se do kraja, dok Man-sik instinktivno skače prema Yeon-hee i ljudima oko nje. Svaka osoba mora sama odlučiti koga da zaštiti i šta da žrtvuje na svom mestu. Rezultati tih izbora postaju najveći emocionalni talas u drugoj polovini filma, pa je bolje pratiti ih lično.
Dodavanje K-sentimenta katastrofi
Kada se razmatra kvalitet dela, prvo što upada u oči je kombinacija žanrova. 'Haeundae' pozajmljuje narativ koji je prikazan u holivudskim katastrofičnim blokbasterima, ali ga debelo prekriva korejskim porodičnim melodramama, romantičnim komedijama i komedijama bliskim svakodnevnom životu. Razlog zašto se u prvih nekoliko scena umesto znakova katastrofe prikazuju sitni svakodnevni život i emocije likova leži u tome da se gledaoci naviknu da ih vide kao 'žrtve događaja', a ne kao 'ljude koje su mogli negde videti'. Nakon što su dovoljno prikazali običan dan, način na koji taj dan proguta sve stvara osećaj gubitka koji nadmašuje vizuelnu veličinu scena katastrofe.
Sastav likova može se smatrati tipičnim. Glava porodice koja ima odgovornost, ali nema dar govora, žena koja se bori sa ranama smehom, stručnjak koji se koleba između nauke i stvarnosti, mladić koji je pomalo grub, ali čist, i lik koji na početku iritira, ali na kraju postaje simpatičan. Uloge su poznate. Međutim, ova tipičnost je snaga 'Haeundae'. Odnos Man-sika i Yeon-hee, koji stvaraju Seol Gyeong-gu i Ha Ji-won, deluje kao osećaj dvoje ljudi koji bi mogli postojati negde u Busanu. Njihovi razgovori prirodno pokazuju da reči koje se izgovaraju u prolazu mogu postati rane, a šale koje se izgovaraju bez značenja ostaju u srcu dugo vremena. Hjong-sik, koga igra Lee Min-ki, simbolizuje lice mladog, ali odgovornog mladića, dok odnos Kim Hwi-a i Yu-jin, koji igraju Uhm Jung-hwa i Park Jung-hoon, uvlači sredovečne stvarnosti i roditeljske brige u katastrofu. Kako se likovi iz različitih generacija i pozicija okupljaju u jednoj priči, emocionalni spektar filma se širi.
Proširenje skale korejskog komercijalnog filma
U pogledu režije, ovo delo je prilično hrabro pomerilo gornju granicu skale katastrofe koju su tadašnji korejski komercijalni filmovi mogli da postignu. Rušenje mosta Gwangandaegyo, poplavljivanje visokih zgrada, scene u kojima ceo grad tone u vodu ostavile su snažan utisak na korejsku publiku. Samo prikazivanje scene rušenja konkretnih urbanih prostora na ekranu je impresivno, nadmašujući problem kvaliteta kompjuterske grafike. Plaža Haeundae, koja je do sada bila konzumirana kao turistička slika u brojnim dramama, zabavnim programima i promotivnim video zapisima, iznenada postaje krhka struktura u ovom filmu. Šok koji dolazi od ponovnog kontekstualizovanja ovog prostora je ogroman.
Emocionalna linija ovog filma prati tipičnu korejsku melodramu. Način na koji se komedija, sukobi i suze postepeno nagomilavaju, a zatim eksplodiraju u klimaksu. Kada dođe do katastrofe, gledaoci su već dovoljno nagomilali ljubav da prirodno plaču. U tom procesu, ponekad se može primetiti i preterivanje. Osobito u drugoj polovini, smeh i tragedija se gotovo prepliću, uzrokujući emocionalne oscilacije. Lik koji je do malopre bio smešan može doneti tragičnu odluku u sledećoj sceni, a odmah nakon emotivne scene ponovo se pojavljuje šala, što može delovati pomalo haotično za neke gledaoce. Međutim, ova neujednačenost emocionalnog intenziteta je ritam koji je poznat korejskoj publici.
Tačka koju treba primetiti kao film o katastrofi je kako ovo delo prikazuje društvo pre katastrofe. Upozorenje geologa gubi snagu na pragu birokratije, a administracija koja se brine o turističkim prihodima tokom letnjih odmora odlaže neprijatne zaključke. Ova poznata ponašanja, koja se akumuliraju, šalju poruku da su rezultati tih stavova povećali razmere katastrofe, koja ostaje u sećanju i nakon završetka filma.
Važno je i to što se fokusira na lične izbore. U situaciji katastrofe, izbori o tome koga prvo spasiti i kada se morati odreći nekoga se prepliću sa narativom likova. Film ne nudi odgovore na te izbore. Neki likovi su u velikoj meri osvetljeni, dok su odluke drugih likova prikazane samo u nekoliko kratkih kadrova. Gledaoci zamišljaju kako bi se ponašali u toj razlici. Ovaj proces razmišljanja čini 'Haeundae' više od jednostavnog spektakla.
Mrzim ljude, ali me privlače jer su ljudi
Ovo može biti dobar početak za one koji nisu navikli na žanr filmova o katastrofama. Ne prikazujući samo brutalne scene ili horor režiju, već gradeći odnose i emocije likova pre nego što uvedu katastrofu, omogućava gledaocima da dožive žanrovsku napetost bez prevelikog opterećenja. Oni koji imaju lične uspomene na Busan i Haeundae mogu uživati u preklapanju svojih sećanja dok gledaju prizore iz filma. More koje su do sada viđali samo na razglednicama i fotografijama, može se pretvoriti u prostor gde se odvijaju životi i smrti nekoga.
Za one koji osećaju neodređenu anksioznost i bespomoćnost gledajući današnji svet, ovaj film može pomoći da razjasne složene emocije. 'Haeundae' pokazuje koliko mali ljudi mogu postati pred ogromnom prirodom, dok istovremeno prikazuje kakve odluke ti mali ljudi mogu doneti jedni za druge. Usred eksplozivnih CG efekata i zvukova, ono što na kraju zadržava pažnju gledalaca je pozadina nekoga ko skače da spasi drugog. Ako želite da doživite iskustvo koje vas može naterati da se zagrcnete, dok se istovremeno smejete tokom letnje noći, i želite ponovo da proverite tipičnu korejsku melodramu o katastrofama, izbor da ponovo pogledate 'Haeundae' će biti sasvim vredan.