[magazine kave]=Itaerim novinar
Uska dnevna soba, cela porodica je okupljena oko niskog stola. Zvuk televizora je glasan, ali ono što je još jače je vika Park Haemi (Park Haemi). "Ne učiš, mršaviš, ocene su ti pale..." Oluja prigovora obavija kuću. U jednom uglu, Lee Soon-jae (Lee Soon-jae) pokazuje svoju neobičnu karizmu, dok Jeong Jun-ha (Jeong Jun-ha) kao i obično samo se smeška. Miris sveže skuvane instant nudle, ruke koje sređuju školski uniform, i sinovi koji izlaze kroz vrata. Situacijska komedija 'Bez prepreka visoki udarac' počinje ovom izuzetno običnom scenom svakodnevnog života. Međutim, ova običnost postaje monumentalni pejzaž koji se teško može zameniti u istoriji korejske situacijske komedije kako se epizode gomilaju. Baš kao što je 'Prijatelji' učinio Central Park kafićem ikonom, 'Bez prepreka visoki udarac' je usko povezao usku dnevnu sobu sa smanjenom verzijom korejske porodice.
U središtu drame je porodica Lee Soon-jae, poznata kao 'Soon-jaeova porodica'. Lee Soon-jae, koji se predstavlja kao glava porodice i vlasnik tradicionalne kineske medicine, je bez prepreka u godinama, autoritetu i tvrdoglavosti. Napolju je smiren, ali kada uđe u kuću, postaje neodgovorni deda koji pravi razne nesreće. Kao da je Homer Simpson iz 'Simpsonovih' obučen u starijeg Korejca. Njegov protivnik je snaha i koleginica, Park Haemi. Haemi, koja veruje u samopomoć i dijetu kao religiju, pokušava da sve u kući svede na svoj standard 'uspešnog života'. U međuvremenu, Lee Jun-ha je uvek prisutan kao vreća za udaranje. Ovaj otac, čija je ljubav, sposobnost i prisutnost nejasna, pokušava da reši situaciju, ali svaki put pravi još veće nesreće. Kao da je Phil Dunphy iz 'Moderne porodice' verzija koja je emigrirala u Koreju.
U bratstvu, suprotnost između nestašnog Lee Yoon-ho (Lee Il-woo) i uzornog Lee Min-ho (Kim Hye-sung) je ključna osovina. Yoon-ho nije zainteresovan za učenje i mora da napravi neku glupost barem jednom dnevno da bi se osećao ispunjeno. S druge strane, Min-ho je uzoran srednjoškolac koji se sam pritisne kroz gust raspored. Međutim, drama ne prikazuje njih dvojicu samo kao 'neodgovornog vs. savršenog učenika'. Yoon-ho je neobičan, ali pun emocija, dok je Min-ho pametan, ali nespretan u izražavanju osećanja. Njihovo međusobno nadmetanje prikazuje portret braće u pubertetu, koji žele da budu slični jedni drugima, ali ne žele da to priznaju. Postoji napetost koja podseća na odnos između Andrew-a i Fletcher-a iz 'Whiplash'-a, ali u verziji braće.
Nepraktično, ali izuzetno realno
Osoba koja donosi odlučujuću podelu i energiju u ovu porodicu je nova engleska učiteljica, Seo Min-jeong (Seo Min-jeong). Min-jeong, koja se vratila iz Amerike kao 'Konglish učiteljica', nema ni malo običan karakter, način govora ili način razmišljanja. U školi je podložna studentima, a kod kuće postaje stanarka i započinje zajednički život sa Soon-jaeovom porodicom. Min-jeongov dolazak uzburkava emocionalnu liniju braće Yoon-ho i Min-ho. Za Yoon-ho, Min-jeong postaje objekat prve ljubavi, dok za Min-ho postaje 'osoba koja izgleda kao odrasla, ali je zapravo dete' koju ne može da razume. Odnos ove trojice, koji se kreću između učionice, krova i uličice, ostavlja čudnu uzbuđenost i emotivnu notu čak i u laganom ritmu situacijske komedije. Kao da je '500 dana leta' prebačeno u format situacijske komedije, donosi slatko-gorki ukus.
Školska linija je još jedna osovina. U srednjoj školi, gde su povezani učenici i nastavnici, roditelji i škole, 'Bez prepreka visoki udarac' pažljivo prikazuje svakodnevicu i brige tinejdžera. Oštri šale i drhtavi prsti ispred učiteljske sobe, svađe oko školskog obroka i ukočeni izrazi lica prilikom primanja ocena. Svaka epizoda ima laganu temu, ali emocije koje se kriju iza njih su iznenađujuće ozbiljne. Prva ljubav, prijateljstvo i takmičenje, briga o finansijskoj situaciji porodice i nesigurnost u vezi sa budućnošću prate smeh kao senka. Kao što je 'Freaks and Geeks' prikazao marginalizovane tinejdžere u američkim srednjim školama, 'Bez prepreka visoki udarac' može se reći da je uhvatio obične učenike u korejskim srednjim školama.
Kao što priliči situacijskoj komediji, struktura priče je strogo epizodna. Jednog dana, fokus je na neobičnim ljubavnim pričama Lee Soon-jae-a, dok je drugog dana to Yoon-hoove ocene, ili Min-hoovo pobunjenje, ili greška Seo Min-jeong. Ipak, kako se epizode gomilaju, između likova se formira jasna narativna osovina. Ko koga voli, ko je razočaran, i koje traume nose, polako se otkriva. Kako se priča razvija, ovi odnosi se stapaju u jedan, stvarajući emocionalne talase koji nadmašuju komediju. Međutim, želeo bih da ostavim neodgovoreno šta se dešava na kraju i kako se likovi menjaju za one koji još nisu gledali ovu dramu. Uticaj 'Bez prepreka visokog udarca' se završava u tome kako se smeh i emocije, nagomilani do samog kraja, prepliću i ostaju u sećanju.
Nije samo komedija, već situacijska komedija izvanredne umetničke vrednosti
Razlog zašto se 'Bez prepreka visoki udarac' smatra vrhunskim delom korejske situacijske komedije nije samo to što je smešan. Ova serija je izvanredna ne samo po gustini smeha, već i po dubini likova i realističnom prikazu. Prvo, pogledajmo likove. Lee Soon-jae je poslednja generacija patrijarhalnog društva, ali istovremeno je i osoba koja se najbrže pretvara u smešnu figuru. On pokušava da upravlja porodicom autoritarnim tonom, ali zapravo je starac koji je više nego iko drugi pogođen usamljenost i ponos. U trenucima kada ga unuci ignorišu, ili kada mu oduzmu mesto u porodici, on reaguje prekomerno. Ta prekomernost postaje komedija, ali gledaoci istovremeno prepoznaju 'lice nekoga iz naše kuće'. Kao Woody iz 'Toy Story', koji se boji da će biti zamenjen novom igračkom, Lee Soon-jae se brine da će biti zaboravljen u vremenu.
Park Haemi je takođe slična. Na površini, ona je stroga mama koja se bavi samopomoći i ponosna je na svoju profesiju, ali ako malo dublje pogledate, ona je osoba puna nesigurnosti. Njena opsesija ocjenama, težinom i karijerom dece odražava strah da će svet u kojem živi svakog trenutka postati nestabilan. Drama ne prikazuje Haemi kao jednostavnu negativku ili mašinu za prigovore. Ponekad preuzima ulogu glavnog hranitelja čak i više od muža, a ponekad pokazuje nesigurnost kao žena i majka. Zbog toga, reakcije gledalaca postaju složenije kako epizode prolaze, umesto da budu ekstremno polarizovane. Ponekad je iritantna, ali istovremeno i razumljiva, a ponekad je smešna, ali i tužna. Kao da je mama iz 'Lady Bird' živela u Koreji.
Priča o braći Yoon-ho i Min-ho je ključni razlog zašto je ova situacijska komedija postigla eksplozivnu popularnost među tinejdžerima. Yoon-hoova sloboda se savršeno poklapa sa malim buntovništvom tinejdžera tog vremena. Spava na času, igra igre potajno, šali se na račun učitelja i biva kažnjen, a kod kuće se ponaša kao da je važan, ali na kraju bude otkriven. Međutim, ovaj lik nije mogao postati samo 'problematičan tinejdžer' zahvaljujući epizodama koje su suptilno prikazivale njegove emocije. Njegova neočekivana pažnja prema Min-jeong ili porodici, trenuci kada se suočava sa gubitkom, čine ga 'problematičnim, ali neodoljivim mladićem'. Kao protagonist iz 'Ferris Bueller's Day Off', on pokazuje suštinu lika koji krši pravila, ali je voljen.
Min-ho pruža drugačiji oblik realnosti. Dobar i marljiv uzoran učenik, ali podjednako pritisnut. Uvek nosi teret da mora da bude 'dobro dete'. Strah od pada ocena, neispunjavanja očekivanja, ili manje ljubavi od brata prožima svaku njegovu akciju. Stoga, Min-hoov povremeni bes je prilično upečatljiv u drami. Njegov lik sa zahtevima da bude 'dobar' i kod kuće i u školi, sažet je u ovom karakteru. Kao što 'Boyhood' prikazuje vreme odrastanja, Min-ho prikazuje pritisak odrastanja.
Živi likovi u transu
Dijalozi i situacije u 'Bez prepreka visokog udarca' su toliko ritmični da ni danas ne deluju zastarelo. Čak i scene koje izgledaju kao improvizovani dodaci imaju čvrstu strukturu. Isti humor se ne ponavlja, a većina 'likovnog humora' prirodno izlazi iz karaktera. Preuveličane akcije Lee Soon-jae-a, direktan način govora Park Haemi, nespretne jezičke navike Lee Jun-ha, prekomerne reakcije Seo Min-jeong, naivne direktne komentare Yoon-ho, i ozbiljne prekomernosti Min-hoa, svi imaju svoje humoristične sfere. Zahvaljujući tome, bez obzira koji lik se pojavljuje u svakoj epizodi, gledaoci se smeškaju u poznatom ritmu. Kao kada svaki instrument u jazz bendu svira solo, donoseći različite šarmove.
Režija i montaža održavaju brzi tempo karakterističan za situacijske komedije, ali se drastično usporavaju u emotivnim scenama. Obično, situacijske komedije skraćuju emotivne scene kako bi se fokusirale na smešne trenutke. Međutim, 'Bez prepreka visoki udarac' zadržava kameru na emotivnim trenucima. Na primer, kada se Min-ho ne može suzdržati od suza zbog razočaranja prema ocu, ili kada Yoon-ho iskazuje iskrenost, BGM i uglovi potpuno se udaljavaju od ritma komedije. Zahvaljujući ovom malom preokretu, gledaoci razmišljaju o 'života ovih ljudi', a ne samo o 'smešnim pričama'. Kao što 'Scrubs' obrađuje smrt i gubitak usred bolničke komedije, prelazi granice žanra.
Korišćenje prostora je vešto. Dnevna soba, kuhinja, hodnik, krov, školski hodnik i učionica, prodavnica... nekoliko setova se ponavlja, ali su pozicije kamere i raspored kretanja raznoliki. Posebno, krov je važna emocionalna scena. Igra, bekstvo, ispovesti i obećanja se odvijaju u ovom prostoru. Krov, sa svakodnevnim pejzažom Seula u pozadini, funkcioniše kao disanje za tinejdžere, mlade i odrasle. Kada je u kući zagušljivo, ili kada je u učionici dosadno, likovi često odlaze na krov. Kamera ih snima iz daljine, na trenutak ostavljajući smeh situacijske komedije i posmatrajući njihove siluete. Kao Central Park kafić iz 'Prijatelja' ili restoran iz 'Molim vas, brinite o devojci', krov postaje svetište ove drame.
Kako izlečiti bol na kraju
Razlog zašto je ovo delo posebno relevantno za sve generacije je što je 'proporcija između stvarnosti i fantazije' bila odgovarajuća. Umesto skandaloznih tajni bogataša ili brutalnih zločina, ovo je priča o ljudima koji bi mogli biti svuda oko nas. Umesto toga, na tu svakodnevicu se dodaje malo nerealnog preuveličavanja i fantazije. Neobične stvari koje radi Lee Soon-jae, događaji u učionici koji izgledaju kao iz crtaća, i situacije koje se slučajno preklapaju, su stvari koje se retko dešavaju u stvarnosti. Međutim, emocije koje leže u osnovi su sve realne. Razočaranje, ljubomora, zavist, inferiornost, uzbuđenje i gubitak prve ljubavi, želja da se bude priznat od strane roditelja, i želja da se poštuje od strane dece. Budući da su ove emocije realne, čak i pomalo preuveličane postavke lako se prihvataju od strane gledaoca. Kao što Pixar filmovi stavljaju igračke ili čudovišta u glavne uloge, ali njihova osećanja su duboko ljudska.
Naravno, postoje i tačke koje se mogu kritikovati. Kako se drama razvija, ljubavne linije i emocionalne linije postaju pomalo dramatične, što stvara razliku od početnog laganog tona situacijske komedije. Posebno, priče nekih likova idu u prekomerno tragičnom pravcu, što je i dalje predmet rasprave. Za nekoga, taj završetak je delovao kao svež pokušaj, dok je za nekoga izgledalo kao prekomerno. Kao završetak 'Kako sam upoznao vašu majku', postalo je tema rasprave koja deli fanove. Takođe, način na koji se koriste neki ženski likovi, kao i šale o izgledu i učenju, mogu delovati neprijatno prema današnjim standardima. Čak i uzimajući u obzir tadašnje emocije i društveni kontekst, postoje delovi koji zaslužuju kritički osvrt kada se ponovo gledaju.
Ipak, razlog zašto se 'Bez prepreka visoki udarac' i dalje pominje je taj što je ljubav prema likovima prisutna na ekranu. Produkcija ne koristi likove samo kao alate za smeh. Čak i kada likovi rade nešto besmisleno, u nekom trenutku otkrivaju svoje slabosti. Lee Soon-jaeova usamljena silueta, Park Haemi-ina beznadežna uzdah, Lee Jun-haova mala i stidljiva hrabrost, Yoon-hoova nespretna iskrenost, Min-hoova nespretna pobuna, i Seo Min-jeongova ranjiva srca, svi se prikazuju jedan po jedan. Gledaoci kroz ovaj proces prihvataju likove na ekranu ne kao 'mehanizme za izazivanje smeha', već kao 'ljude s kojima se povezuju'. Kao što likovi iz 'Office'-a na početku izgledaju čudno, a zatim postaju sve više voljeni.
Deo koji se pominje i nakon 20 godina
Ovo delo je savršeno za one koji žele da se opuste i nasmeju u užurbanom svakodnevnom životu, ali ne žele da im smeh bude previše lak. Čak i nakon gledanja nekoliko epizoda, lako se upada u priču, a u nekom trenutku dolazi do neočekivanog emotivnog trenutka. Kada dan završi, a vi želite da se opustite uz Netflix ili ponovo gledate nešto, 'Bez prepreka visoki udarac' postaje prilično dobar izbor. Kao utešna hrana, ovo je delo koje je uvek zasitno i toplo.
Za one koji su kao deca gledali ovu seriju, a sada žele da je ponovo pogledaju kao odrasli, ova drama će delovati kao potpuno drugačije delo. U scenama koje su se nekada smejale, sada se vide osećaji roditeljske generacije, a nespretni izbori tinejdžera koje tada nisu razumeli sada dolaze mnogo jasnije. Ova serija pokazuje kako se tačke empatije pomeraju s godinama, čak i kada gledate iste scene. Kao što se osećaji menjaju kada gledate 'Toy Story' kao dete i kao odrasla osoba, 'Bez prepreka visoki udarac' takođe pruža različite emocije u zavisnosti od godina.
Takođe bih preporučio ovu seriju onima koji traže nešto za gledanje sa porodicom. Nije previše napadna za roditelje i decu da gledaju zajedno, ali nije ni dosadna. Neki će se setiti svoje porodice gledajući Lee Soon-jae i Park Haemi, dok će drugi setiti svojih mladalačkih dana gledajući Yoon-ho i Min-ho. Možda će, nakon gledanja drame, rečenica koja se deli za stolom biti malo drugačija. U tom smislu, 'Bez prepreka visoki udarac' postavlja još uvek važno pitanje. Zašto se tako grubo sudaramo jedni s drugima, a opet ne možemo da se odvojimo od porodice? Kao što je 'Little Miss Sunshine' ponovo otkrio značenje porodice kroz putovanje razorenih porodica, 'Bez prepreka visoki udarac' odgovara na isto pitanje kroz haos koji se odvija u uskoj dnevnoj sobi.
