[Magazine Kave=Park Sunam] 3. april 2026. godine — na Netflixovim ekranima širom sveta odjeknuli su teški, oštri zvuci ponovo. Nema raskošnih moći ni naprednih oružja. Ostaju samo pesnice dvojice mladih ljudi, previjenih zavojima, i miris znoja. Ipak, gledaoci širom planete još jednom su poludeli od oduševljenja ovom analogijom tuča-u-tuči. Netflixova originalna serija „Bloodhounds“ (Sezona 2) ušla je, već prvog dana od objave, na 2. mesto u kategoriji globalnih TV emisija na osnovu FlixPatrola, a nakon tri dana prešla je 5 miliona pregleda i smestila se u globalnih Top 10 u 67 zemalja. Čak je i Rotten Tomatoes publika zabeležila visokih 81%, čime je povratak postao uspešan i na polju publike i kritike.

Međutim, rečenicom „akcija je brutalno zadovoljavajuća“ ne može se ni približno objasniti eksplozivnost koju ova serija nosi. „Bloodhounds“ je, sama po sebi, ogromna protivrečnost i delo koje u sebi nosi epski narativ. U kadrovima kamere, u samom središtu katastrofe izazvane pandemijom COVID-19, serija razotkriva nasilje kapitalizma koje se rađa iz tog haosa, a u Sezoni 2 otvara krvavi rat protiv digitalnog kriminala, simbolizovanog dark webom i bitcoinom. Ali stvarnost izvan kamere bila je još okrutnija. Odlazak glavnog glumca tokom snimanja Sezone 1, temeljna izmena scenarija, i na kraju — tragična smrt jedne mlade glumice — bacili su trajnu senku na ovaj projekat.

Ovaj specijalni tekst ide dalje od jednostavne recenzije kakve su raniji mediji nudili. On dubinski secira „Bloodhounds“ kroz društvene, psihološke i perspektive globalne popularne kulture. Zašto su globalni fanovi očarani udaranjem pesnicama i „bromansom iz marinaca“, umesto zapadnjačkih akcija s vatrenim oružjem? Koji je tačno smisleni sudar u „analogno naspram digitalno“ koji je režiser želeo da isprovocira? Do koje mere uloga sociopatskog zlikovca koju je stvorio Jung Ji-hun (Rain) i talas koji je tragedija realnosti unela u narativ — sve to istražujemo u velikoj i fascinantnoj priči koja okružuje „Bloodhounds“.

1. U doba epidemije, svakodnevica na ivici ponora: prokletstvo analognog duga (nasleđe iz Sezone 1)

Da bi se razumeo ogroman uspeh Sezone 2, prvo treba osvetliti tlo iz Sezone 1 u kome je posejano seme ove brutalne drame. Svet „Bloodhounds“ ukorenjen je u vrlo konkretnom i realnom prostoru i vremenu. To je 2020. godina — Republika Koreja, Seul, u kome pandemija COVID-19 steže obruč oko cele zemlje.

Suze malih preduzetnika i osmeh lihvara

Režiser Kim Ju-hwan (Jason Kim), koji je režirao filmove „Midnight Runners“ i „The Divine Fury“, adaptirao je istoimeni Naver webtoon u dramu, postavljajući pandemiju kao vremensku katastrofu u sam centar radnje. Kim Ju-hwan je u medijskim intervjuima izjavio: „Kao stvaralac koji živi u istom vremenu, želeo sam da prikažem patnju pandemije. Svi su bili pogođeni epidemijom, a neko je prolazio kroz duboku bol. Hteo sam da povežem njihove muke i proces prevazilaženja sa gledaocima širom sveta.“

U seriji, boksački talenat Kim Geon-woo (Woo Doh-hwan) je vredan mladić. Ali kada se, zbog pandemije, otkažu sportska takmičenja, snovi mu se zamrznu, a mali kafić koji vodi njegova majka Yoon So-yeon (Yoon Yu-seon) tone u opasnost od bankrota zbog mera zabrane rada. U tom periodu katastrofe, najšire osmehe nose oni zli lihvari poput Kim Myeong-gila (Park Seong-woong) koji svoju korist grade na očaju slabijih.

Mali preduzetnici koji nisu mogli da pređu prag bankarskog sektora, traže lihvare kao da hvataju slamku. A poslovi Kim Myeong-gila pretvaraju ih u robove ugovorima ispisanim sitnim, jedva čitljivim slovima — obmanjujućim dokumentima na prvi pogled. Kad majka upadne u gomilu dugova, Geon-woo završava u sudbini u kojoj se mora suprotstaviti oštricama lihvara — ne na bokserskom ringu, već na surovim ulicama asfalta.

Zločini ovog doba su krajnje „analogni“. U pitanju su namešteni papirni ugovori, gomile crnog novca i nasilne bande u mračnim sporednim ulicama koje nose bejzbol palice i oružje. Intuitivna struktura sukoba — pesnica protiv oružja, pošten pojedinac protiv bezobzirnog ogromnog kapitala — rasplamsala je instinktivni katarzični osećaj kod gledalaca širom sveta, koji trpe ekonomsku nejednakost mimo granica.

2. Evolucija kapitala, digitalni Koloseum od krvi i bitkoina: spajanje krvi i bitkoina (svet Sezone 2)

U Sezoni 1, Geon-woo i U-jin (Lee Sang-yi) srušili su Smile Capital i prekinuli lanac analognih dugova. Ali tri godine kasnije, 2026. godine, oblici kriminala razvijali su se mnogo brže — i još lukavije — od tempa rasta glavnih likova.

Pojavljuju se dark web i borilačka liga IKFC

U Sezoni 2, režiser Kim Ju-hwan proširio je „sukob novca i čovekovosti“ u „globalnu borilačku ligu“ u podzemnom svetu. Ovaj svet kojim upravlja novi glavni zlikovac Im Baek-jeong (Jung Ji-hun) nije skriveno leglo fizički nasilnih nasilnika. Im Baek-jeong na dark webu (Dark Web) upravlja Iron Knuckle Fighting Championshipom (IKFC), ligom gvozdenih knuklova, koju posmatraju milioni anonimnih korisnika širom sveta.

Od tog trenutka paradigma kriminala potpuno se prebacuje iz analognog u digitalno. Gledaoci, skrivajući se iza monitora, klade se ilegalno, i to ogromne sume, u bitkoinima (Bitcoin), dok se u pozadini vodi krvavi dej-meč. Krvave klanja koja se dešavaju na ringu nisu ništa drugo do digitalni sadržaj koji skuplja promet i izvlači kriptovalute.

Režiser Kim Ju-hwan objasnio je: „U Sezoni 1 to su bile priče boksera koji se bore protiv lihvara u situaciji pandemije, dok Sezona 2 ide mnogo dublje u konflikt između novca i ljudskosti. Globalni boks je bio savršen alat da se ova tema istraži.“ Slava Geon-woo-a, koji raste kao šampion i dobija popularnost, dolazi Im Baek-jeongu kao privlačan „proizvod“. Im Baek-jeong nudi astronomski novac kako bi naveo Geon-woo-a na ring dark weba, ali kad pravičan Geon-woo to odbije, Im Baek-jeong pojačava pritisak kroz jezive pretnje i kidnapovanja.

U ovom digitalnom Koloseumu ljudsko dostojanstvo se hladno pretvara u podatke i kriptovalute. Bezlična gomila koja se skriva iza ekrana i uživa u kladionicama, ludilo Im Baek-jeonga koji postaje utelovljenje novca — oštro tkanje nečovečnosti velikog digitalnog kapitalizma.

3. Jednom marinac — zauvek marinac: K-bromansa koju je zapad zavoleo i simbolika „domaćih obroka“

Najveća razlika koju „Bloodhounds“ pravi u odnosu na usamljenu, osvetničku dramu poput „John Wick“-a ili na holivudske macho akcije leži u dubokoj i čvrstoj „bromansi“ dvojice glavnih likova — Geon-woo-a i U-jin-a. TIME je ocenio šarm serije rečima: „Ponekad smešno, a uvek toplo bratsvo (camaraderie) se upumpava u brutalnu kriminalnu dramu.“

Duh K-marinaca: ikona posvećenosti i zajedništva

Njihova bromansa nije samo prijateljstvo zasnovano na tome da im se „poklapaju“ stavovi — ona je povezana kao posebna kulturna oznaka. Naime, obojica su postavljena kao bivši pripadnici Korejskog marininskog korpusa (Korean Marine Corps). U finalu turnira za boksačkog novajliju kralja, dvojica su se našla kao protivnici i vodila žestoke razmene udaraca. Ali nakon što meč završi, u trenutku kad za stolom proveravaju marševe svoje marine jedinice, oni se pretvaraju u večnu braću.

Ako zapadna vojna kultura često naglašava individualizam i profesionalizam orijentisan isključivo na rezultate, duh K-marinaca u seriji prikazuje se kao apsolutno osećanje povezanosti kroz rečenicu „mi smo jedan krvni srodnik“, uz altruističku žrtvu. Globalni fanovi na Redditu duboko su se zakačili za ovu jedinstvenu „kulturu starijih i mlađih“ i za slepu odanost koja se ne lomi ni pred pragom smrti. Jedan kritičar opisao je njihov odnos kao „kombinaciju Ryu i Kena koja prevazilazi vreme“, ne štedeći pohvale.

U Sezoni 2, ova bromansa još dublje se usađuje u središnju os narativa. U-jin, ranjen tokom prethodnih borbi i čija je pro-bokserka karijera završila, u Sezoni 2 povlači se iza Geon-woo-a i sam preuzima ulogu trenera — kao da se potpuno daje da bi ga izgradio u šampiona. Ne samo da ne pokazuje ljubomoru na brata kojeg svetla reflektora prate, već njegova predanost koja pomaže njegov uspeh deluje kao da je to i vlastito dostignuće. Glumac Lee Sang-yi, koji tumači U-jin-a, objasnio je: „U Sezoni 2 videćete mnogo zrelijeg i pouzdanijeg U-jin-a. On se bori do kraja da zaštiti Geon-woo-a.“ I Woo Doh-hwan je dodao: „Šalimo se da je naša naklonost jedno prema drugom dostigla nivo 'bromance melodrame' (bromance melo). Pošto smo već jednom osetili bol zbog gubitka dragocene osobe, želimo da se jedni druge čuvaju — da niko ne bude povređen do kraja.“

Sidro okrutnog sveta, „kućni obrok majke“

U ovoj klopki krvoprolića, snažan simbol koji vezuje ljudskost dvojice mladih upravo je „kućni obrok“ koji majka Geon-woo-a, Yoon So-yeon (Yoon Yu-seon), priprema. Da ih svetska hladnoća nije ostavila, dvojica bi verovatno prosto živela mirno: danju bi udarala u vreću, a uveče delila majčinu toplotu — supu od čestih ukusnih variva i obrok.

Za njih osveta ili tuča nisu velika, grandiozna realizacija pravde. To je očajni odbrambeni rat za čuvanje skromne svakodnevice — odnosno „majčinog stola“. U Sezoni 2, kada Im Baek-jeong pokuša da otme majku Yoon So-yeon kako bi zaplašio Geon-woo-a, oči Geon-woo-a se menjaju upravo zato što je njihov mirna luka ugrožena. Topla, analogna i prvobitna poruka ljubavi — jedan jedini obrok koji majka priprema — u potpunosti se postavlja kao suprotnost svetu kriminala ispunjenom novcem i pohlepom, i snažno ubeđuje gledaoce da je nasilje opravdano.

4. Dolazak ludog psa: psihologija sociopate koju je stvorio Jung Ji-hun

Jedan od ključnih razloga zašto Sezona 2 uspeva da zadrži napetost veću od prethodne jeste pojava nove zlikovačke figure sa nadmoćnom težinom. Pevač i glumac Jung Ji-hun (Rain), koji je prvi put u karijeri — nakon 28 godina od debija — izazvao sebe da postane zlikovac, ostvario je veliki uspeh razbijajući postojeće klišee kroz lik „Im Baek-jeong“.  

Rađanje apsolutnog zla bez narativa

Uobičajeno, u većini drama ili filmova, zlikovac ima „Backstory“ — prošle razloge zašto je propao — ili postepeno otkriva ludilo u toku priče. Ali režiser Kim Ju-hwan dao je Jung Ji-hun-u suprotnu naredbu.

„Niste želeli da postane običan tip zlikovca. Niste želeli roler-koster promenu tona, gde prvo glumi dobrotu, a onda naglo postaje zao. Tražili ste da od prvog pojavljivanja već bude maksimalno besan. Im Baek-jeong je kao lud pas (rabid dog) koji gladuje deset dana i slini prema hrani (novcu). Hteo sam da gledaoci osete strah svaki put kad se on pojavi: 'Hoće li opet nekog ubiti?'“  

Da bi se savršeno utelovio ovaj sociopata sa narcisoidnošću i poremećajem kontrole besa, Jung Ji-hun je gurnuo svoje telo i um do granica. Za boksera-genija sa ogromnom građom i nadmoćnom brzinom, zadržavao se svakog dana 6 sati na fitnes treningu i boksačkim vežbama. „Boks je sport koji koristi core i zadnjicu. Čak i ako stance bude samo malo nesiguran, gledaoci koji znaju boks odmah će se nasmejati: 'Šta je to?'. Potrošio sam i glumu i boks na ovom projektu, tako da sam bukvalno sve dao njemu tokom prošle godine“, rekao je.  

Nasilna žeđ koja proždire svakodnevicu i opomena njegove supruge Kim Tae-hee

Njegova posvećenost glumi nije se lako gasila ni kada bi se kamera ugasila. Na konferenciji za produkciju i tokom intervjua priznao je da mu je trebalo dugo da se „izvuče“ iz karaktera. „Kad ne glumim, osećao sam kako se krvna strast u meni podiže. Čak sam i dobio opomenu od supruge (glumice Kim Tae-hee). Nije to bilo samo zato što sam postao grub u govoru — već zbog onog pogleda koji se povremeno pojavljuje u svakodnevici. Čuo sam: 'Zašto ti je pogled uvek takav?'“, nasmejano je otkrio pozadinsku priču u kojoj se potpuno stopio s likom.  

Kao čovek sinonim za besprekorna upravljanje telom, on je pokazao umor od ekstremne samodiscipline koju je morao da sprovodi u ovom projektu. „Nije lako samo trenirati i živeti tako. I ja bih više voleo da stanem. U budućnosti, ako bude dobar projekat, radim akciju, ali uloga u kojoj se fokusira samo na telo ima svoje granice. Sledeći put bih čak želeo da probam ulogu ubice u američkom filmu, u dresu za trčanje, sa stomakom koji se izboči na 100 kilograma.“ Ipak, čak i uprkos toj izjavi, njegova „vladavina koja smrdi na krv“ u seriji postala je ključni motor: gurala je Geon-woo-a i U-jin-a u beznadne jaruge i eksplodirala ukupnu napetost celog serijala.  

5. Realnost koja para kožu: estetika akcije bez kompromisa

Još jedan pravi „glavni junak“ „Bloodhounds“ jeste sama akcija. U Holivudu gde su vatrena oružja česta, zašto su baš akcije golim šakama iz Koreje toliko cenjene? Upravo zato što se ne oslanjaju na nadnaravne borilačke veštine iz wuxia romana, nego na krajnje stvarnu uličnu borbu (street fighting) u kojoj su neizbežno prisutni znoj i bol.  

Režija borilačkih veština Heo Myeong-haeng i umetnost ritma

Heo Myeong-haeng, režiser borilačkih veština koji je zahvaljujući filmu „Badland Hunters“ osvojio prvo mesto na globalnoj listi u neengleskim okvirima, i koji je bio megafon za „The Roundup: Punishment“ (četvrti deo „The Roundup“) koji je privukao deset miliona gledalaca, nalazi se na samom vrhu korejskog oblikovanja akcije. On je dizajnirao smrtonosnu koreografiju koja se provlači kroz Sezone 1 i 2 „Bloodhounds“.  

Filozofija režije Heo Myeong-haeng-a izvire iz fleksibilnosti. „Ne volim da se na setu ponašam kao diktator. Ako postoji karizma, glumci moraju imati vremena da udahnu. Moj tim voli da radi na takav način i ne može nastati dobar projekat u suviše represivnom okruženju“, rekao je. Zahvaljujući toj otvorenoj atmosferi na setu, Woo Doh-hwan, Lee Sang-yi i Jung Ji-hun prirodno su se „uskladili“ instinktivno — kao da stoje na pravom ringu — i podigli živost akcije.  

I režiser Kim Ju-hwan naglasio je da je za stvaranje akcije brzog tempa najvažniji „udarac“ (Powerful hits), i istakao: „Akcija u ovom serijalu je bar pet puta intenzivnija nego u prethodnom 'Midnight Runners'.“  

Precizna granica između sparinga i filmskog preuveličavanja

Boksački fanovi iz inostranih Reddit zajednica hvalili su akcione sekvence „Bloodhounds“, poredeći ih sa poznatim boksačkim filmovima sa Zapada. Jedan korisnik je spomenuo holivudsku seriju „
Creed“ (Creed) koristeći oznake „〈LANGLE_BRACKET〉…〈RANGLE_BRACKET〉“, pa rekao: „U pravim boksačkim mečevima džeb (Jab) je obavezan, ali u filmovima se razmenjuju samo spektakularni heuk (Hook). Pravi obračuni su prebrzi i prejednostavni da bi se prirodno preneli u film.“ Tako je ukazao na granice filmskog preuveličavanja.  

S druge strane, „Bloodhounds“ je probio ovu dilemu postavkom „uličnih razbojničkih tuča“. Ne postoji pravilo u borbama koje se odigravaju u uskim hodnicima, napuštenim zgradama i na putu — ne na ringu. Glavni junaci ne mogu da izbegnu sve napade kao heroji. Sudaraju se sa sekirašima i razbojnicima, bezbroj puta dobijaju po licu, krvare, šepaju s povredom noge. Ova uporna režija, koja glavne junake ne opisuje kao superhumane, već ih crta kao ljude koji trpe istu bol čim ih pogodi jedan udarac, postala je glavni razlog što gledalac ne može da diše dok gleda svaki pojedinačni „action“ kadar — i potpuno se uključuje.  

Da bi to postigao, Woo Doh-hwan jeo četiri obroka dnevno, kuvao ih direktno, i povećao je kilažu za 10 kg kroz teške treninge pre i posle snimanja. Lee Sang-yi, koji je dobio ulogu boksera levakara (southpaw), izdržao je rigoroznu ishranu u kojoj jede samo sivi pirinač (brown rice), pileća prsa, sos „sriracha“ i bez šećera gazirane napitke, pa je rekao: „U životu nisam bio toliko vredan u teretani. Stvarno sam se osećao kao profesionalni sportista.“ Njihove kapi znoja koje se prenose pravo preko ekrana — nisu lagale.  

6. Tragedija iz realnosti raspara scenario: slučaj Kim Sae-ron i drugi život urušenog narativa

Iza savršenog narativa koji gledaoci uzbuđeno gledaju na ekranu, krije se jedna sumorna, duboko neprijatna realna tragedija — ona koja dovodi kreatore do očaja, a na kraju i oduzima život jednom izvođaču. Talasi oko Kim Sae-ron (u ulozi Cha Hyun-ju), glavne glumice iz Sezone 1, najneizbežniji su i najbolećiji deo priče koji se ne može preskočiti.

Noćna mora potpunih izmena scenarija

Maj 2022. godine. Dok je snimanje Sezone 1 jurilo ka završnim delovima, glavna glumica Kim Sae-ron izazvala je veliki incident u Gangnamu, Seul: vozila je u pijanom stanju, udarila je u transformator i odsekla električnu energiju čitave oblasti. U seriji, Cha Hyun-ju je bio ključni lik koji je trebalo da vodi narativ u drugom delu zajedno sa Geon-woo-om i U-jin-om — trojcem.  

Režiser Kim Ju-hwan upao je u duboku dilemu. Kompleti (setovi) su već bili sklopljeni, pa potpuno brisanje njenog dela i ponovno snimanje od početka nisu bili mogući ni u budžetskom smislu ni u fizičkom smislu vremena. Na kraju, produkcija je primenila najtežu terapiju: maksimalno je skratila i izrezala prvih šest epizoda u kojima se ona pojavljuje, a preostale epizode 7 i 8 trebalo je u roku od samo mesec dana napisati iznova, potpuno.

„Krenula sam s velikim snom da napravim K-akcionu dramu koja predstavlja Koreju. Ali nakon incidenta morali smo da prepravimo preostale 7. i 8. epizodu kao da se radi o potpuno novom filmu s novom strukturom priče. Izmena scenarija, zatim usklađivanje i rad sa glumcima tokom tog perioda, pa nastavak snimanja — sve je to bilo užasno bolno (agonizing) vreme i za mene i za glumce, i za sve članove ekipe.“  

Ovakvo surovo krpljenje ostavilo je jasnu ranu u delu. Gledaoci iz inostranstva oštro su prepoznali pad verodostojnosti u kasnijem delu serije. MyDramaList i Reddit korisnici kritikovali su: „Lik Hyun-ju, koji je gori zbog osvetničkog žara, odjednom govori o planu povlačenja i odlazi u inostranstvo pre nego što stigne da očisti svoju ekipu. Taj deo je potpuno u suprotnosti sa suštinom lika i nema smisla.“ Takođe su ukazali na još jednu štetnu posledicu brzih izmena scenarija: od drugog dela Sezone 1 pa sve do Sezone 2, likovi iz Iil grupe koji su bili sporedni nekako su „čudesno“ menjali karakter i prikazivani su kao slepi moralisti.  

Lov na veštice koji je završio smrću, „kulturno izvršenje“

Posle nesreće, razrada u realnosti van drame bila je još okrutnija. U vremenu kada je javnost osuđivala, a mediji „gađali“ sve jače, njeno samopovlačenje nije moglo da bude mirno. Lažne opravdavajuće priče oko kafanske studentske smene, sumnje u iskrenost finansijskih poteškoća nakon imenovanja u velikoj advokatskoj kancelariji, svedočenja da je viđena na ulasku u holdem pub u Gangnamu — sve njene privatne stvari bile su u realnom vremenu raščlanjene od strane sajber „leak“ lovaca i „hatera“, i pretvarane u sprdnju.

Na kraju, 16. februara 2025. godine, Kim Sae-ron pronađena je mrtva u svom domu u okrugu Seongdong-gu u Seulu, u dobi od 24 godine. Bila je to usamljena i tragična završnica genijalne dečje glumice koja je već sa 9 godina dospela u rang „nacionalne mlađe sestre“ kroz film „Ajusshi“ (2010).

Inostrani mediji i kritičari imenovali su ovaj slučaj ne kao običan skandal, već kao „kulturno izvršenje“ (Cultural execution). Jedan kritičar je oštro napao: „Internet joj nije dao ni šansu da popravi greške. Usta su joj bila zatvorena, ismejavali su je i izbrisali. To jasno pokazuje okrutnost korejskog sistema zabavne industrije koji je žrtvovao tako mnoge zvezde, uključujući Sulli i Goo Hara, i brutalnost sajber nasilja.“  

19. februara 2025. godine, na sahrani u Bolnici Asan u Seulu, podelili su tugu i prisustvovali i drugi izvođači, uključujući Won Bin-a, partnera iz filma „Ajusshi“, kao i Han So-hee, Lee Chan-hyuk iz AKMU-a, Lee Soo-hyun, Park Woo-jin iz AB6IX-a, Kim Bo-ra i još mnogi drugi. Profesor Kwon Young-chan iz organizacije za prevenciju samoubistava rekao je da je na sahrani otac Kim Sae-ron posvedočio: „Slučaj otkrivanja privatnog života preko bezobzirnih YouTube videa doveo je moju ćerku do ekstremne patnje.“  

Tek nakon smrti, javnost i mediji su se kasno okrenuli samorefleksiji. Fanovi su u saopštenju izrazili tugu: „Priznala je svoje prošle greške, pokušala da se pokaje i ponovo izgradi svoj život, ali nivo osude i hladne kritike prema njoj prešao je granicu koju čovek može da izdrži.“ Pevačica Migyo je takođe preko Instagrama iznela bes: „Mrzitelji se zaustavljaju tek kad osoba umre. Oni čak ni ne shvataju da šire mržnju koju sami proizvode.“ Režiser Shin Jae-ho, koji je ovaj film pretvorio u završni rad, „Guitar Man“, naknadno je odao poštu: „Bila je previše vedra i puna energije, a njen glumački talenat je i dalje bio odličan.“  

Pre objave Sezone 2 „Bloodhounds“, fanovi su se nadali da će serija uključiti neki uvodni ili završni tekst u odavanju počasti njoj, ili bar scenu sećanja, ali na kraju nije bilo nikakvog narativnog pomena. Drama koja je raskrinkavala bezobzirno nasilje lihvara i dark weba — ironično — završila je time da je izgubila glavnu glumicu zbog brutalnosti stvarnosti koja se zove sajber nasilje. Ovaj bolni paradoks ostao je kao gorak ožiljak koji širi svet „Bloodhounds“ u stvarni tekst.

7. Mikroskop globalnog fandoma: opasno klackanje između oduševljenja i kritike

I pored blistavih rezultata Sezone 2, pogled core globalnog fandoma bio je oštar. Oni su istovremeno klicali akciji koja „prija“ i besno kritikovali narativne rupe i nedostatke verodostojnosti.  

Reddit-ov forum za rasprave o dramama pretvorio se odmah nakon objave Sezone 2 u pravo bojište. Na najvećoj meti kritike našlo se ono što su smatrali nerazumljivom „nesposobnošću“ likova na strani dobra. Jedan korisnik je napisao: „Likovi koji su nekako 'dobri' nemaju dovoljno bliskosti, nemaju strategiju i nemaju čak ni osnovni razuman smisao. Njihova scena u kojoj majku (Yoon So-yeon) ne evakuišu na vreme i samo plaču, ili situacija u kojoj policajac kao sajber hakerski agent zove hotelski front običnim telefonom da proveri lokaciju i bude otkriven — to je čista amaterska greška.“ Takva kritika oštro je napala manjak preciznosti u scenariju.  

Takođe, zapadni gledaoci koji nisu savršeno razumeli korejsku bezbednosnu realnost u kojoj vatreno oružje nije dozvoljeno, izrazili su zapanjenost rečima: „Policajac je prošle sezone jedva preživeo jer je izboden noževima 400 puta, a ove sezone izboden je 500 puta i umire. Prikaz policije koja se bori protiv naoružanih razbojnika i uopšte ne koristi vatreno oružje je kompletna komedija.“ Bilo je i umora od ravnih prikaza lika Hong Min-boma treće generacije bogataša koji igra Choi Si-won, ili od opisa ljudi iz Iil grupe.  

Ipak, razlog zašto obožavaoci do kraja nisu mogli da puste ekran leži u sekvencama kasnijeg dela u kojima se sudaraju narativne slabosti sa snažnim iskrenostima glavnih junaka — i „životom“ zlikovca. U epizodi 6, čini se da će Baek-jeongov desni čovek Yoon Tae-gum (Hwang Chan-seong) izdati Baek-jonga i tako dovesti do hapšenja Baek-jeonga, ali onda se kroz dark web chat sobe regrutovane plaćene ubice zalete u policijsko vozilo za konvoj i izvedu veliku akciju krađe, pružajući krajnji nivo uronjenosti. U tom haosu, brutalno ubijanje policije i Tae-guma dodatno je pojačalo katarzu i žeđ za katarzom: gledaoce je istovremeno bacilo u užasan bezdan očaja suočenog sa apsolutnim zlom.  

8. Šok reklame posle završetka i veliko širenje sveta: Park Seo-joon i plan za Sezonu 3

Kad se završi svaka borba i priguši zvuk ringa umrljanog krvlju, ono što publiku gura u vrtlog uzbuđenja nisu bile samo poslednje sekvence, već „Post-credits scene“ (scene posle odjavne špice) — vešto postavljene neposredno pre i oko kraja serije. Ove kratke minute nagovestile su, gotovo bez skrivanja, da svet „Bloodhounds“ neće ostati samo na nivou lokalnih lihvara ili ilegalnih kockarnica, već će se drastično proširiti na domen državne vlasti i obaveštajnih službi.  

Najšokantniji potez bio je iznenadni dolazak globalne Netflix zvezde Park Seo-joon. Sa globalnom prepoznatljivošću kroz „Gyeongseong Creature“, „Itaewon Class“ i Marvelov „The Marvels“, on je zbog veze sa prethodnim projektom režisera Kim Ju-hwana — „Midnight Runners“ — rado prihvatio kameo pojavljivanje.  

U seriji Park Seo-joon tumači „najnoviju generaciju“ — senčastog agenta koji prima tajne naredbe od generalnog direktora Nacionalne obaveštajne službe (NIS) Choi Kwang-il. On formira „crnu trojku“ zajedno sa specijalnim hakerskim agentom Han Seul-gi (Lee Seol) i iznutra (Dex) i traga za pravim pozadinama kriminala. Najnoviji agent projektuje operacije kojima izvuče Im Baek-jeonga iz opasnosti od hapšenja, ili obrnuto, navodi ga da se nađe u zamci — dok iz kulisa vodi sofisticirane operacije, uključujući i naređenje Hong Min-bom-u (Choi Si-won) da stavi plan „deathmatch“ karata Geon-woo-u i Im Baek-jeongu.  

Režiser je rekao: „To su jedinstveni likovi u kojima se prisustvo mora dokazati samo karizmom i aurom samih glumaca, bez konkretnih opisa pozadine.“ Zapadne medijske kuće ScreenRant i forumi fanova odmah su preplavljeni analizama. „Ko je pravi identitet poslednje scene u mrtvačnici?“ „Da li je Im Baek-jeong zaista živ za Sezonu 3?“ „Da li je Park Seo-joon (najnovija generacija) pravi konačni zlikovac Sezone 3 — ili je pomoćnik koji se bori protiv još većeg zla?“  

Na to je Jung Ji-hun odgovorio: „Ne znam zašto se uopšte priča o Sezoni 3, ali ako bude planirano, spreman sam da ponovo povećam kilažu. Zar ne bi bilo zanimljivo da se borim kao penzionisani bokser, umesto noža ili pištolja?“ Tom opaskom ostavio je prostor koji je podgrejao očekivanja. I baš kao i u Sezoni 1, i drugi plaćeni razbojnik iz prošlosti, dvojac za kog se mislilo da je mrtav — Du-yeong (Ryu Su-young) — prekida povlačenje i pridružuje se kao pouzdan saradnik Geon-woo-a, čime se pokazalo da čak i smrt može biti prevarena u ovom nemilosrdnom svetu: svako može ponovo da se nađe na ringu.  

9. Zaključak: pitanja koja ostavlja krvavo zavijena sudbina

„Bloodhounds“ je tekst koji najpotpunije pokazuje posebnost i univerzalnost korejskog sadržaja na globalnom streaming tržištu. U njemu postoji grub, ali istinit miris znoja koji holivudski blockbuster ne može da ponudi, i postoji spektakl surovog tela: borbe koje bi se završile jednim hicem pretvaraju se u bezbrojne razmene udaraca koji prskaju krv.  

Priča koja počinje u sukobu dužnika iz doba pandemije i ilegalnog lihvara (Sezona 1), posle samo tri godine preobražena je u rat sa ogromnim digitalnim fašizmom Sezone 2: iza anonimnosti dark weba, životi se trguju bitcoinima. U toj surovoj i ritmičnoj razradi akcije koju je stvorio reditelj borilačkih veština Heo Myeong-haeng, razlog zbog kojeg mladići nisu odustali do kraja nije bila šarena šampionska traka, već starinski majčin sto i čvrsto zajedništvo marinaca. Nasuprot čudovištima koja na vrhu kapitalizma troše nasilje za novac, ova uporna analogna odbrana koja se bori najprimitivnijim oružjem — „pesnicom“ — poklonila je gledaocima širom sveta nadmoćnu katarzu.  

Ali ispod te slave krije se najkrvoločniji trag: usamljena i tragična smrt jedne glumice. Publika koja je oduševljeno pratila podvige lovaca koji kažnjavaju čudovišta kapitala i moći, kad se vrati u realnost, podiže pametne telefone i, poput anonimnih gledalaca sa dark weba, ponovo gori od „još jednog“ sajber „lova na veštice“ i uništava jedan život. Kao što je Im Baek-jeong u seriji naslanjao ubistvo na anonimnost sajberskog prostora i uživao u njemu kao u sportu, tako je i realna publika, sa svojim hater komentarima i nepromišljenim otkrivanjem ličnih podataka, pomogla da se glumica Kim Sae-ron „kulturno izvrši“. Ova jeziva dekalkomanija stvarnosti i fikcije baca teško pitanje: da li je zaista najstrašniji zlikovac onaj koji upravlja dark webom na ekranu — ili je to ravnodušnost publike koja se ponaša kao da gleda tuđu krv dok sedi iza monitora, kladeći sebe na empatiju.  

Sada se svi pogledi prebacuju na mogućnost Sezone 3, koja bi se mogla dogoditi nakon pojave Park Seo-joon-a i prevrtanja ploče sveta. Ako se dopune scenarističke labavosti koje je fandom označio i ako se oživi trodimenzionalnost likova, „Bloodhounds“ će se uspraviti kao nezaboravna franšiza koja ostaje u istoriji korejskog akcijskog žanra. Krvavi zavoji na ekranu su se na trenutak razvezali, ali pohlepa digitalnog sveta koju treba da pogodi analogna pesnica još nije završila. Zvon s ringa spreman je da ponovo zazvoni.