[magazine kave=Park Su-nam, novinar] Godina 2025. u Južnoj Koreji na prvi pogled izgleda kao kulturno zlatno doba. K-POP više nije marginalna muzika Azije, već je postala ogromna industrija koja preti da postane deo glavnog toka pop tržišta u anglosaksonskim zemljama. Mnoge grupe koje dolaze nakon BTS-a i BLACKPINK-a jure po stazama koje su oni utabali, a 'K-invazija' koja uključuje korejske drame, filmove i K-beauty ocenjuje se kao sveobuhvatna kulturna invazija koja nadmašuje britansku invaziju iz 1960-ih. Podaci iz Kancelarije za statistiku i Carinske uprave svakodnevno obaraju rekorde u izvozu, a vlada to naziva 'pobjedom meke moći'.
Međutim, iza ovog sjajnog uspeha krije se 'gorka stvarnost' na koju niko ne obraća pažnju ili se trudi da je ignorira. Što je uspeh veći, to je i njegov senka tamnija. Kada se svetla na sjajnoj sceni ugase, tokovi novca koji čine osnovu industrije zabave već dugo pate od ateroskleroze. Sada svedočimo čudnoj pojavi da ogromna guska koja nosi zlatna jaja pod imenom K-POP umire od gladi pre nego što je uopšte i rasporena. Signal za kolaps nije došao od skandala sa idolima ili optužbama za plagijat, već iz najosnovnijih i najdosadnijih oblasti 'distribucije' i 'obračuna'.
Dana 16. decembra 2025. godine, Seoul Court of Rehabilitation konačno je proglasio bankrot Interpark Commerce-a. Ovo nije jednostavno zatvaranje jednog online prodavca. To je propast simboličnog brenda 'Interpark', koji je od kraja 1990-ih pisao istoriju korejske e-trgovine, i označava pucanje ogromne distribucijske pipeline koja je podržavala tržište fizičkih K-POP albuma. Ime koje je stranim obožavaocima bilo poznato kao mesto za kupovinu karata za koncerte i albume sada nestaje iz istorije ostavljajući iza sebe desetine hiljada poverilaca i stotine milijardi neobračunatih sredstava.
Mnogi strani čitatelji i K-POP obožavaoci će se zapitati: "Zar Interpark još uvek ne prodaje karte?" "Zar nisam kupio karte za koncert Seventeen na Interparku?" Ova konfuzija je jasan primer složenosti i obmanjujuće prirode ove situacije. Sada živimo u deformisanoj strukturi u kojoj postoje 'dva Interparka'. Interpark Triple, koji prodaje karte, je preživeo, dok je Interpark Commerce, koji prodaje albume, umro.
Želim da istražim političke i ekonomske dinamike (Polyconomy) koje su se ispod površine ovog jednostavnog poslovnog bankrota. Pratimo kako je ogromno carstvo platforme Qoo10, jureći iluziju o listingu na NASDAQ-u, slomilo kičmu K-POP industrije, i kako je deformisana praksa poznata kao 'miloneogi' (pushing) u kombinaciji sa krizom likvidnosti dovela do straha od lančanog bankrota malih agencija. Ovo je najdublji zapis o kapitalu, pohlepi i kolapsu skrivenom iza sjajnih plesova i pesama.
Da bismo razumeli ovaj veliki kolaps, prvo moramo pratiti putanju grupe Qoo10 i njenog vođe, Gu Young-bae. Gu Young-bae je ikona u istoriji korejske e-trgovine. Počeo je kao unutrašnji startap u Interparku i razvio Gmarket u vodeći otvoreni tržišni portal u Koreji, a 2009. godine ga prodao američkom eBay-u, stvarajući mit o 'korejskom Amazonu'. Prema uslovima prodaje, morao je da se povuče iz konkurencije u Koreji, pa je otišao u Singapur i osnovao Qoo10, pokušavajući da se ponovo uspostavi na tržištu jugoistočne Azije.
Problem je u tome što njegova ambicija nije ostala samo na vođenju e-trgovine. Njegov konačni cilj bio je da listira Qoo10-ovu logističku podružnicu, Qxpress, na NASDAQ-u. Listanje na NASDAQ-u je bila najbolja pozornica za maksimizaciju vrednosti preduzeća, ali je za to bila potrebna ogromna 'ekspanzija'. Najvažniji pokazatelj za povoljan položaj u procesu listanja bio je obim trgovine (GMV) i količina prometa. Direktor Gu Young-bae započeo je bez presedana 'M&A (spajanje i preuzimanje) ludilo' kako bi to naglo povećao.
Strategija ponovnog ulaska Qoo10 na korejsko tržište, koja je započela 2022. godine, bila je agresivna do destruktivnosti. TMON, WeMakePrice i Interpark Commerce. Kupovao je po niskim cenama ili putem razmene akcija (swap) prve generacije društvenih trgovina i otvorenih tržišta koja su nekada dominirala korejskim tržištem. Na prvi pogled, to je izgledalo kao veličanstveni povratak carstva Qoo10. Rođen je ogroman dinosaur u industriji, koji je zauzimao četvrto mesto.
Međutim, izvor sredstava za ove akvizicije bio je problem. Qoo10 je zapravo koristio 'praznu školjku' kako bi povećao svoju veličinu. Budući da je Qoo10 imao nedostatak gotovinskih sredstava, formirao je strukturu sličnu 'Ponzi prevari' koristeći prodajne prihode preuzetih kompanija za akviziciju drugih kompanija ili za operativne troškove. Na primer, koristio je novac kupaca iz TMON-a da pokrije gubitke WeMakePrice-a, a novac WeMakePrice-a da plati troškove Interpark Commerce-a.
Ova nestabilna struktura se srušila u julu 2024. godine kada su TMON i WeMakePrice bili nesposobni da isplate obračune prodavcima (TMON incident), što je izazvalo domino efekat. Pojavila se astronomska suma neobračunatih sredstava koja prelazi 1,2 triliona wona, što je zabeleženo kao najgora finansijska nesreća u istoriji korejske maloprodaje. I taj udar se odmah prenio na drugu podružnicu unutar grupe, Interpark Commerce.
Interpark Commerce je imao nešto drugačiji ciklus obračuna od TMON-a ili WeMakePrice-a. Za razliku od drugih podružnica koje su obračunavale mesečno, Interpark Commerce je koristio sistem nedeljnih obračuna (Weekly Settlement), pa su u početku postojale procene da će šteta biti manja. Međutim, poverenje tržišta je bilo surovo. Kada se otkrila nesolventnost cele grupe Qoo10, PG kompanije (kompanije za obradu plaćanja) i banke su proaktivno obustavile isplate sredstava Interpark Commerce-u. Kada su krvne sudove blokirali, srce je prestalo kucati u trenutku.
U avgustu 2024. godine, konačno je i Interpark Commerce podneo zahtev za rehabilitaciju na sudu. Nakon dosadnog pravnog spora i pokušaja prodaje koji su trajali 1 godinu i 4 meseca, 'spasilac' koji bi preuzeo kompaniju čija je vrednost brenda već bila oštećena i čiji su dugovi premašivali imovinu nije se pojavio. Dana 16. decembra 2025. godine, presuda suda o bankrotu bila je predvidiva katastrofa. Sud je doneo hladnu presudu da je "vrednost likvidacije veća od vrednosti opstanka". Ova jedna rečenica u presudi srušila je ogroman stub koji je bio ključni deo tržišta distribucije K-POP albuma.
Tačka u kojoj su strani K-POP obožavaoci najviše zbunjeni je ovde. "Kažu da je Interpark propao, zašto još uvek mogu da kupim karte za koncerte na Interparku?" Da bismo rešili ovu zagonetku, moramo se vratiti u 2021. godinu.
Tada je unicorn kompanija za slobodno vreme, Yanolja, kupila 70% akcija Interparka za oko 300 milijardi wona. Plan Yanolje bio je jasan. Osvojiti putničku potražnju i tržište karata za koncerte koje će eksplodirati nakon pandemije COVID-19. Drugim rečima, Yanolja je želela da preuzme profitabilne sektore 'tura' i 'karata'. S druge strane, sektor 'kupovine' i 'knjiga (uključujući albume)' koji su se mučili sa stalnim gubicima bili su poput kamenčića u grlu.
Stoga je Yanolja sprovela preciznu operaciju deljenja Interparka.
Interpark Triple: Korporacija koju Yanolja direktno poseduje i upravlja njome. Odgovorna je za turizam (avioni/smeštaj) i karte (koncerti/izložbe). Oni su potpuno odvojeni od finansija Qoo10 incidenta i i dalje zadržavaju prvo mesto u industriji.
Interpark Commerce: Odvojena korporacija stvorena odvojeno za sektor kupovine i knjiga/album. U aprilu 2023. godine, Yanolja je u potpunosti prodala ovu problematičnu jedinicu Qoo10.
Problem je u tome što je snaga brenda 'Interpark' bila previše jaka. Kada je Qoo10 preuzeo Interpark Commerce, dobio je pravo da koristi naziv 'Interpark' na određeni vremenski period. U očima potrošača, činilo se da se samo menja meni unutar iste 'Interpark' stranice, ali su zapravo postojale potpuno različite mreže dve kompanije.
Karte su išle u trezor Yanolje, dok su novac za albume odlazili u trezor Qoo10. Kada je 2024. godine došlo do incidenta Qoo10, Yanolja je odmah počela da postavlja granice. Postavila je obaveštenje na vidnom mestu da "Interpark Triple i Interpark Commerce su različite kompanije" i obavestila Qoo10 o raskidu ugovora o korišćenju brenda. Čak je i Interpark Commerce pokušao da se rebrendira pod novim imenom 'Byzle' kako bi preživeo, ali to je bilo samo novo farbanje potonulog broda.
Ova složena podela kompanija prenela je teret na potrošače, posebno K-POP obožavaoce. Zamislite da je jedan obožavalac uspeo da kupi kartu za koncert Seventeen na Interpark Ticket (Triple) i kupio album na Interpark Books (Commerce) kako bi se prijavio za fan meeting. Karte za koncert su isporučene normalno i predstava je prošla bez problema. Međutim, album nije stigao. Kada pritisnete dugme za praćenje isporuke, pojavljuje se samo poruka o grešci "Nema podataka o narudžbini". Služba za korisnike ne odgovara na pozive, a zahtevi za povrat novca odbijaju se zbog sistemskih grešaka. Obaveza obožavača je da se ljute, ali ne znaju ni kome da se obrate. Na stranim obožavaocima zajednice Reddit i Twitter, tokom cele 2025. godine, pojavili su se komentari poput "Album koji sam naručio na Interpark Global nije stigao već 6 meseci" i "Moj novac je nestao". Ovo nije bila samo kašnjenja u isporuci, već je to bio slučaj 'isparavanja' gde je Qoo10 grupa potrošila novac za prodaju i ostala bez novca za isporuku proizvoda.
Bankrot Interpark Commerce-a nije samo pitanje nekoliko neprodatih albuma, već uzrokuje potres u celoj K-POP industriji zbog deformisane strukture distribucije poznate kao 'miloneogi'. Ova praksa postala je uobičajena s prekomernom konkurencijom u zabeleženim prodajama u prvoj nedelji (prva nedelja prodaje) u 2020-im godinama.
[Način rada miloneogi]
Preporučena narudžba (Pre-order Bulk): Agencije traže od distributera (Interpark Commerce itd.) da unapred naruče hiljade ili desetine hiljada albuma kako bi povećale zabeležene prodaje.
Organizovanje događaja: Distributeri planiraju događaje kao što su fan meetingi, video pozivi (video fan meeting) kako bi potrošili ogromne zalihe. Obaveza obožavača je da kupuju desetine albuma kako bi povećali svoje šanse za dobitak.
Vremenska razlika u obračunu: Distributeri odmah primaju gotovinu od obožavaoca, ali agencijama isplaćuju novac prema dogovorenom ciklusu obračuna.
Ova struktura funkcioniše samo kada su 'povjerenje' i 'novčani tok' stabilni. Agencije ulažu u troškove proizvodnje albuma i marketinške troškove, a povrat novca drži distributer. Međutim, distributer Interpark Commerce je bankrotirao. Novac koji su obožavaoci uložili nestao je u dugovima Qoo10, a novac koji agencije treba da prime za albume se raspao.
Velike agencije kao što su HYBE, SM i JYP imaju kapacitet da ojačaju svoje vlastite distribucijske mreže (Weverse Shop, JYP Shop) ili da izdrže gubitke zahvaljujući ogromnoj kapitalnoj snazi. Problem su srednje i male agencije. One većinom pokrivaju troškove proizvodnje albuma, snimanja muzičkih videa i obuke pripravnika putem 'predujma' ili prihoda od prodaje albuma. Praksa predujma, u kojoj distributer agenciji nudi "ako nam daš ekskluzivna prava na distribuciju, posudićemo ti 1 milijardu wona" je javna tajna i droga u industriji.
Bankrot Interpark Commerce-a, koji je vezan za neobračunate iznose, predstavlja smrtni presud za male agencije čiji su dugovi od nekoliko stotina miliona do nekoliko milijardi wona. Čak i srednje agencije poput Fantagio pate od pritiska na plaćanje poreza i dugova, dok manje agencije zatvaraju vrata bez ikakvih vesti. Kao što je rečeno u kolumni Park Su-nama, "zemlja u kojoj je uspeh profit", agencije koje su prodale mnogo albuma i postavile rekorde u prvoj nedelji su u paradoksalnoj situaciji da su više pogođene zbog dugova prema Interpark Commerce-u.
Ovde čitatelji ne bi trebali da brkaju 'kupovinu albuma' i 'miloneogi'.
Kupovina albuma: Jasno nezakonita praksa u kojoj agencija otkupljuje svoje albume kako bi manipulisala listama.
Miloneogi (pushing): Način na koji distributer preuzima zalihe i prodaje ih obožavaocima putem fan meetinga. Iako je pravno u sivoj zoni, kritikuje se kao prekomerna praksa koja pritisne novčanike obožavalaca.
Ova situacija nije nezakonita kupovina albuma, već 'finansijska nesreća' koja je nastala kada su legalne, ali prekomerne prakse miloneogi srele nesolventnost distributera. Distributer je potrošio novac obožavača kao 'buduće prihode' (Pre-spending), a kada je balon pukao, ostao je samo dug.
U 2023. godini, prodaja fizičkih K-POP albuma prvi put je prešla 100 miliona, dostigavši vrhunac. Međutim, samo godinu dana kasnije, 2024. godine, tržište se drastično ohladilo. Prema podacima Circle Chart, prodaja fizičkih albuma u 2024. godini pala je za 19,5% u odnosu na prethodnu godinu, na nivo od 92,7 miliona. Ovo je prvi put u 10 godina od 2014. godine da je došlo do negativnog rasta (De-growth).
Ovaj trend opadanja nastavio se i 2025. godine. Prema podacima Carinske uprave o izvozu i uvozu, izvoz albuma u 2024. godini povećao se samo za 0,55% u odnosu na prethodnu godinu, što je u suštini zaustavilo rast, dok je izvoz u najveće tržište, Japan, opao za 24,7%. Stručnjaci to tumače kao 'umor fandoma (Fandom Fatigue)' i 'tržišnu korekciju (Correction)', ali to nije samo umor, već 'kolaps distribucije (Credit Crunch)' koji je izazvao prisilno smanjenje.
Korejska industrija sadržaja suštinski se suočava s 'dilemom podizvođača'. Čak i kada je 〈Squid Game〉 na Netflixu postigao ogroman uspeh, većina IP-a (intelektualna svojina) i prihoda ide platformi, kao što je slučaj s K-POP-om, koji je zavistan od zdravlja distribucijskih platformi (Interpark, Yes24, Aladin itd.) koje drže put do prodaje albuma. Bankrot Interpark Commerce-a je onemogućio cirkulaciju novca na tržištu. Distributeri su smanjili ili ukinuli predujmove koje su isplaćivali agencijama dok su se suočavali s krizom likvidnosti, gubeći sposobnost da apsorbuju količine miloneogi. "Kada se novčani tok osuši, ne možemo proizvoditi albume" postala je stvarnost.
Ovo je slično fenomenu 'višestruke polarizacije' na tržištu nekretnina. Velike agencije traže načine da prežive kroz globalnu direktnu distribuciju (D2C) i saradnju s inostranim etiketama, dok se male agencije koje su zavisile od domaće distribucijske mreže urušavaju. U 2025. godini, svedočimo nestanku kičme K-POP tržišta i polarizaciji između malog broja super IP-ova i mnogih malih preduzeća.
Najveće žrtve bankrota Interpark Commerce-a su finansijski agencije, ali psihološki su to obožavaoci K-POP-a širom sveta. Posebno za strane obožavaoce, 'direktna kupovina' je složen i nesiguran proces, a ova situacija je učinila tu nesigurnost stvarnošću. Na Redditu i drugim zajednicama pojavila se fraza "Moja narudžba je postala duh (Ghost Order)". Novac je otišao, ali podaci o narudžbini su nestali, a nije bilo nikoga koga bi mogli kontaktirati. Ovo nije samo nezadovoljstvo uslugom, već vodi do 'Korea Discount'. "Kupovina direktno sa korejskih sajtova je rizična" postaje sve šire rasprostranjena percepcija, a strani obožavaoci se okreću Amazonu ili lokalnim preprodavcima, što na kraju dovodi do smanjenja marže korejskih agencija.
Kriza grupe Qoo10 takođe je dovela do paralize njihove logističke podružnice, Qxpress. Količine koje su se isporučivale u inostranstvo putem Interpark Commerce-a zapele su u lukama i skladištima zbog problema u radu Qxpress-a. Jedan japanski obožavalac je rekao: "Naručio sam robu za Caratland (fan meeting Seventeen) 2025. godine, ali nisam je primio ni nakon 6 meseci od završetka događaja." Paraliza logistike odmah uništava iskustvo obožavaoca (Fan Experience). Kupovina albuma nije samo potrošnja, već ritual podrške umetniku, a taj ritual je postao obeležen prevarama i kašnjenjima u isporuci, što ubrzava odlazak obožavaoca.
Postupak bankrota Interpark Commerce-a će trajati do februara 2026. godine, kada će se primati prijave poverilaca, a u martu će se održati ročište. Međutim, hladno rečeno, mogućnost da obični poverioci (agencije i potrošači) povrate svoj novac je mala. Imovina platformskih kompanija je većinom nematerijalna, a vrednost brenda je već svedena na nulu.
Sada je potrebno fundamentalno rešenje, a ne 'post-festum' lek. Trenutni 'Zakon o razvoju industrije popularne kulture i umetnosti' i 'Zakon o promociji muzičke industrije' imaju odredbe o kažnjavanju praksi poput kupovine albuma, ali ne postoji finansijska sigurnosna mreža koja sprečava zloupotrebu obračunskih sredstava platformi. Hitno je ojačati obavezu 'escrow' kako bi se sprečilo da e-trgovinske kompanije koriste sredstva od prodaje kao operativne troškove, kao i zakonski regulisati cikluse obračuna kroz 'Zakon o sprečavanju drugog Merge Point-a' i 'Zakon o sprečavanju drugog Qoo10'.
Propast Interpark Commerce-a je najtragičniji udžbenik koji pokazuje kako pohlepni kapital može uništiti kulturnu industriju. San Gu Young-bae o listingu na NASDAQ-u bio je kula od peska sagrađena na suzama mnogih malih preduzeća i umetnika. Međutim, kriza je takođe prilika. Ova situacija bi trebala da bude povod za K-POP industriju da se oslobodi deformisane zavisnosti od 'miloneogi'. Umesto da se opsesivno fokusiraju na prodaju od 100 miliona, dugoročno rešenje za održavanje 'K-invazije' je stvaranje transparentne strukture distribucije i zdrave kulture obožavalaca.
Zemlja u kojoj uspeh ne postaje profit, zemlja u kojoj se znoj umetnika ne koristi za otplatu dugova platformi. To je pravi 'globalni standard' K-POP-a kojem težimo.
